Strah od novog rata

Neke novine su objavile uporednu šemu naoružanja i vojnih snaga dve Koreje, pa tako saznajemo da Severna Koreja ima 1.106.000 vojnika u poređenju sa 687.000 južnokorejskih vojnika, kojima, doduše, treba dodati i 25.000 vojnika Sjedinjenih Američkih Država. Sličan odnos je vidljiv i kada se radi o broju tenkova, topova i raketa zemlja-zemlja, jedino je pomorska flota Južne Koreje brojno nadmoćnija, ako izuzmemo podmornice, gde je odnos čak 63:13 u korist Pjongjanga.

U igri su i interesi Pekinga

Šta se ovo dešava? – pitanje je na koje nema jasnog odgovora. „Da li to mladi general u Pjongjangu želi da se istakne?“, pita se tako u naslovu podužeg teksta Frankfurter algemajne cajtung, misleći na Kima Džong-Una, „budućeg vođu“.

„Provociranje Južne Koreje bi moglo biti rezultat raščišćavanja borbe za vlast u Severnoj Koreji. Izgleda da je tamošnje vođstvo u mnogo ratobornijem raspoloženju nego što je to do sada bio slučaj u najnovijoj prošlosti“. Članak ilustruju karte Korejskog poluostrva, slike iz televizijskih dnevnika i prikazi dosadašnjih oružanih čarki između dve zemlje. No, kako članak odmiče, u njemu se sve češće pominje i Peking i njegov strah od „kraja severnokorejskog režima“, jer bi to značilo „definitivno gubljenje kineskog uticaja u Koreji“.

Objašnjenje glasi ovako: „Kina je pod sumnjom da nije iskreno zainteresovana da urazumi svoje (severnokorejske) susede. Naposletku, Kina je ove godine, u kojoj slavi 60-godišnjicu uspostavljanja odnosa sa Severnom Korejom, više puta istakla svoju bliskost sa režimom u Pjongjangu. Poslala je svog visokog predstavnika na vojnu paradu održanu povodom 65. godišnjice osnivanja Severne Koreje, a tom predstavniku je tamo i zvanično predstavljen naslednik Kima Džong-Ila, Kim Džong-Un. Tom prilikom su se dve države podsetile i zajedničke borbe protiv Amerike i njenih saveznika za vreme Korejskog rata“.

Razum i diplomatija - bez šanse

Ugledni nadregionalni minhenski dnevnik Zidojče cajtung u svom komentaru piše da „do danas nema odgovora na pitanje kako se treba ophoditi prema drskosti koju ispoljava Severna Koreja. Evo već druge provokacije ove godine, a vlada Južne Koreje i dalje uspeva da ostane trezvena i pokušava da priguši jake emocije. To neće ići tako na duži rok. Neće dugo potrajati dok radikalne političke snage Južne Koreje ne zatraže revanš ili dok neki od komandanata, razljućen zbog uvrede časti, ne naredi protivudar.

Opasnost od eskalacije, pa čak i rata, između dve Koreje, vrlo je velika, pa se isplati potražiti motive najnovije provokacije. Najpre je Pjongjang predstavio svoje najnovije nuklearno postrojenje, a zatim su poletele i granate. Diktator pokazuje snagu i očigledno namerava da u političkoj trgovini koja bi mogla da prati smirivanje situacije za sebe iznudi više namirnica, više goriva, manje pregovaranja o nuklearnom programu kao i neometanu primopredaju vlasti unutar Kimovog klana.

Severnokorejska agresija je zapravo sredstvo samozaštite; ta zemlja ne želi nikoga da osvaja, već samo - da spreči sopstveni kolaps. To, naravno, ne opravdava ništa, i postavlja se pitanje da li se jednom mora zaustaviti večito vrzino kolo ucenjivanja i smirivanja, jer sa Severnom Korejom se ništa ne može postići razumom i diplomatijom. Možda na kraju može da pomogne samo dosledna izolacija“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković