Stranci žele da postanu Nemci

U poređenju sa 2001. godinom povećao se broj migranata iz Turske, Grčke, Poljske i Italije koji žele da ostanu u Nemačkoj Molbu za dobijanje nemačkog državljanstva podnelo je više od 40 odsto ljudi iz bivše Jugoslavije i Turske, pokazuje istraživanje sprovedeno na 4.500 pripadnika pet najvećih stranih grupacija, koje zajedno čine 57 odsto stranaca u Nemačkoj.

Jačanje želje za integracijom pokazuju i podaci o venčavanju stranaca sa nemačkim građanima. Više od 80 odsto Italijana spremno je na takav korak. Turci su na toj listi na poslednjem mestu – njih 55 odsto je spremno da se uđe u brak sa Nemcima. Sve veći broj roditelja mladih stranaca odobrava takve brakove. Najveću skepsu po tom pitanju pokazali su Turci i to kada se radi o ženskoj deci: 47 odsto se ne slaže sa takvim brakom.

Italijani najbolje govore nemački, Turci najgore

Napredak je vidljiv i u znanju nemačkog. Na prvom mestu su Italijani, 94 odsto je dobilo dobre ocene, a na poslednjem mestu su Turci sa 80 odsto dobrih ocena. Najlošije znanje pokazale su Turkinje, svaka četvrta priznaje da loše govori nemački. Više od sedam odsto Turkinja su analfabete. Interesantan je podatak da je tri četvrtine upitanika izjavilo da loše poznaju i maternji jezik. Problemi su vidljivi i u znanju engleskog koji je veoma bitan za visoko kvalifikovane poslove. Čak 58 odsto ispitanika ne govori engleski jezik.

Zanimljivi su i podaci o nemačkom tržištu rada. U radnom odnosu nalazi se najviše Turaka koji, istovremeno, imaju niža primanja, za 260 evra. Razlog leži u činjenici da imaju nižu stručnu spremu.

Obrazovanje, poznavanje jezika, radna sposobnost su najbitnije polazne taške za poboljšanje integracije stranaca u Nemačkoj. Na tom planu je neophodno još mnogo uraditi.

Autori: Klaus Daman / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković