Strane investicije u Srbiji

Nisu najkrupnija politička pitanja u zemlji jedini razlog što se privredi poklanja tako malo pažnje. Razloge treba tražiti i u nastojanju da se zadrži monopol na određenim privrednim granama i, naravno, pojedinim firmama je isplatnije da zarađuju na uvozu robe nego da se bave domaćom proizvodnjom. Ovo su samo neki od površnijih razloga. Međutim, strane investicije najviše odbija pravna nesigurnost za uloženi kapital i brojne političko – finansijske afere koje se nadovezuju jedna na drugu. To ukazuje na nestabilnost države i terena na koji bi strani investitori htjeli da ulažu – kaže za Radio Dojče stručni konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević:

«Naravno, da pojavljivanje afera u jednoj zemlji nimalo ne godi uopšte toj zemlji za razvijanje bilo kojih ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Još manje godi ako su te afere na samom početku sporne kao afere, sa jedne strane, i ako se, s druge strane, kreira mnogo afera, a nijedna se ne okonča. Tada ne bude jasno da li je to bila kobajagi afera ili prava afera».

Ne može niko poreći da je bilo zainteresovanih poslovnih ljudi da ulažu u srpsku privredu, naročito nakon demokratskih promjena u zemlji. Ispostavilo se, međutim, da se reforme sporo odvijaju te da se samo zadovoljava forma u donošenju novih zakona, ali da se oni teško primjenjuju. Možda zbog toga ne postoje sigurni podaci koliko iznose strane investicije, jer se one u izjavama političara miješaju sa kreditima i drugim vrstama poslovanja sa svijetom. Glavni i odgovorni urednik stručnog časopisa «Srpska pravna revija» Vladimir Todović upozorava da je neophodno obratiti pažnju kada zvaničnici iznose podatke o stranim ulaganjima:

«Tu bih citirao izjavu jednog srpskog ministra koji je kada je govorio o tome koliko je investicija prikupljeno prošle godine, on je, kako je rekao, izdvojio tri investicije. Nažalost, tu nema šta da se izdvaja jer su svega tri i bile: Metro, Nova fabrika i Bolbegedžin. Tako kad se od one mase od 1,5 milijarde dolara, kako kažu, prikupljenih od investicija, kada se odbiju sve sume od privatizacije dobije se cifra od oko 300 miliona evra. To je po ciframa Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom».

Jelena Ševo iz ugla ekonomskog stručnjaka ukazuje na opasnosti od poplave raznih propisa koji se mijenjaju takvom brzinom da ih čak ni bolje upućeni ne mogu da prate:

«Neki autori čak tvrde da su lošiji stabilni propisi bolji od onih koji se menjaju konstantno. Prošle godine su se toliko puta izmenile akscize, porezi i raznorazne stope tako da ovde više niko ne zna šta plaća, koliko plaća, zbog čega plaća i po kom propisu».