Strani stručnjaci zaobilaze Nemačku

Šrederova inicijativa predstavljala je veliku promenu u nemačkoj imigracionoj politici. Ali, ona nije rešila problem nedostatka stručnjaka u ovoj zemlji, piše Frankfurter algemajne cajtung. I zaista, šta se desilo sa „tolikim stručnjacima“ - a očekivalo se da će u Nemačku nagrnuti programeri iz Indije - jesu li oni zaista navalili na nemačke „papire“?.

U mesecima koji su usledili, Nemačka je doživela otrežnjenje: pokazalo se da se stranci iz siromašnijih zemalja baš i ne otimaju da dođu ovamo, već da su im milije Sjedinjene Američke Države.

„Šrederova zelena karta“

Gerhard Šreder je 23. februara 2000, otvarajući sajam tehnologije informacija i komunikacija CeBit, otkrio svoj „Hitni program za pokrivanje potreba u IT-branši“. Kancelar je posle dužeg premišljanja rešio da prihvati predlog tadašnje ministarke za obrazovanje Edelgard Bulman koja je smatrala da rigidna imigraciona politika ne bi smela da predstavlja smetnju blistavim izgledima razvoja informacione tehnike.

Bio je to trenutak rađanja nemačke „zelene karte“: Pola godine kasnije, Indonežanin Harijanto Viđaja dobio je prvu „Šrederovu zelenu kartu“, koja je danas izložena u bonskom Muzeju istorije. Do kraja 2004. za njim je došlo 17.930 ljudi.

Glavni šef Bitkoma, udruženja nemačkih IT-preduzeća, Bernhard Roleder, kaže da je čitava akcija bila - uspeh. On smatra da bez kvalifikovanih stručnjaka iz Indije, Rusije ili Rumunije, danas ne bi bilo mnogih projekata koji su unapredili branšu. No, nedostatak stručnjaka je i dalje problem. Čak je i u kriznoj 2009. godini 20.000 radnih mesta zjapilo prazno.

Nemačka nije privlačna

No, imigraciona politika u Nemačkoj pretprela je ozbiljne promene. Godine 2005, tadašnja vlada socijaldemokrata i Zelenih pretvorila je nove odredbe o doseljavanju informacionih stručnjaka u novi opšti Zakon o doseljavanju. Tim zakonom je visokokvalifikovanim radnicima olakšano zapošljavanje u Nemačkoj - doduše, samo pod uslovom da zarađuju najmanje 86.000 evra godišnje. Kasnije je ta granica spuštena na 64.000 evra, ali izgleda da ni to nije dovoljno. Nemačka za stručnjake očigledno nije tako privlačna zemlja kao za niskokvalifikovane radnike.

Zemlje kao što su Velika Britanija ili Holandija, proteklih godina su snažno podstakle radnu imigraciju, pri čemu većina fakultetski obrazovanih ljudi sa istoka radije dolazi u te zemlje nego u Nemačku i zbog jezika, jer najviše njih govori engleski. Bernhard Roleder kaže i da Nemačka još uvek ima probleme sa imidžom, to jest, da se u inostranstvu pri pominjanju te zemlje pre pomišlja na Oktoberfest nego na visoku računarsku tehnologiju. On je dodao:

„Indijskom stručnjaku za računare najpre se mora objasniti da to što ga njegov koncern šalje u Nemačku - nije kazna.“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković