Stranka Hansa Ditriha Genšera u trajnoj krizi

"Ja vam obećavam: od danas napokon počinje ponovni uspon Slobodnih demokrata". Ovu rečenicu izgovorio je Filip Resler, odmah posle njegovog ustoličenja na čelo Partije slobodnih demokrata (FDP) 13. maja 2011. Danas nakon gotovo 20 meseci jedno je jasno: Resler je obećao mnogo više nego što je u stanju da učini. Od njegovog dolaska na vlast FDP je izgubio na šest lokalnih (pokrajinskih) izbora, odnosno nije uspeo da uđe u pokrajinske parlamente. Kako stvari stoje sedmi poraz bi mogao da se dogodi već za dve sedmice kada su na redu izbori u saveznoj pokrajini Donjoj Saksoniji. To bi za sobom neminovno dovelo do Reslerove ostavke.

Bez elana

Jer gubitak na izborima u Donjoj Saksoniji, saveznoj pokrajini u kojoj je Resler delovao pre nego što ga je Angela Merkel 2011. pozvala u svoj kabinet gde obavlja dužnost ministra privrede i vicekancelara, bi za nemačke liberale značio i jasan signal u godini u kojoj se bira i novi Bundestag. Prema najnovijim ispitivanjima javnog mnjenja FDP u Donjoj Saksoniji ne prelazi izborni prag.

Situacija za nemačke liberale, stranku koja je iznedrila političare koji su krojili nemačku posleratnu istoriju, poput Hansa Ditriha Genšera, nije baš najsjajnija. Mnogi dobre zasluge za to vide u vođstvu stranke. Iako se dolaskom Reslera na čelo stranke, FDP nadao preokretu i promeni imidža, od početnog elana danas nije ostalo gotovo ništa. Lekar vijetnamskog porekla je jednostavno preuzeo mantru svog prethodnika, i sadašnjeg ministra spoljnih poslova Gida Vestervelea: smanjenje poreza i više privatizacije. Ovim obećanjima Vestervele je FDP-u doduše doneo uspeh sa, danas nedostižnih, 14,6 posto na poslednjim saveznim izborima 2009. Ali nakon izbora liberali nisu ispunili svoja predizborna obećanja jer su im ulaskom u demohrišćansko-liberalnu vladu Angele Merkel ruke bile vezane.

Politika za probranu klijentelu

FDP se u očima građana iznova profilisala kao stranka koja zastupa interese pojedinih (uglavnom imućnih) skupina. Jedino što je FDP nakon izbora uspeo da izbori (uz gnušanje javnosti) za svoju klijentelu bilo je smanjenje PDV-a za hotelijere, potez koji je jedino služio ispunjavanju predizbornog obećanja jednoj interesnoj skupini. Ali FDP se brine i o ostatku svojih štićenika. Tako su aktuelno liberali jedina stranka koja se protivi uvođenju zakona koji bi sprečili korupciju u zdravstvenom sistemu. Istovremeno se toj stranci prebacuje da je neosetljiva za socijalna pitanja. FDP je tako jedini politički relevantan činilac koji se protivi uvođenju zakonom garantovanog minimalca od čega bi profitirali mnogi iz sektora s nižom zaradom.

Kandidati za predsednika već čekaju

Nakon 11 godina provedenih u opoziciji, FDP je nakon izbora 2009. i ulaska u vladajuću koaliciju sa strankom Angele Merkel, uspeo da sam sebe u rekordnom roku katapultira u politički nezavidnu situaciju. Pored nepoverenja birača, liberale trenutno muče i previranja u vrhu stranke.

Član predsedništva stranke i ministar za pomoć zemljama u razvoju Dirk Nibel predložio je nedavno da se na konvenciji stranke početkom maja za mesto predsednika stranke kandidiju nekoliko kandidata. Ono što Nibel naziva "demokratskim razmišljanjem" jeste zapravo podrivanje Reslerove pozicije uoči današnjeg (6.1.) tradicionalnog okupljanja liberala na Sveta tri kralja. U svemu važnu ulogu igra i Rajner Briderle, nekadašnji ministar privrede. Smatra se da će on najverovatnije zameniti Reslera na mestu predsednika FDP-a ukoliko ova stranka na izborima u Donjoj Saksoniji ne pređe izborni prag i time Reslera primora na ostavku. Ipak Briderle sa svojih 67 godina i pomalo osobenim stilom vladanja teško da može postati simbol novog početka za posrnule liberale.

Autori: Marsel Firstenau / Nenad Krajcer

Odg. urednica: Ivana Ivanović