Stravičan lov na „bele crnce“

„Ubijaju nas kao životinje!“ To kaže Boniface Masah iz Udruženja ljudi sa albinizmom iz Malavija. I sam je albino, i navikao je na poruge, izolaciju i predrasude. Ali svakodnevica u njegovoj zemlji često je još drastičnija: ljudi sa genetski uslovljenim nedostatkom pigmenta žive u stalnom strahu za sopstveni život.

Prema podacima organizacije za ljudska prava „Amnesti internešenal“ (AI), u poslednjih godinu i po dana u Malaviju je ubijeno najmanje 18 tih ljudi, a policija je zabeležila više od 60 napada na njih. Neprijavljenih slučajeva sigurno je znatno više. Albinizam je na jugoistoku Afrike relativno raširen. Samo u Malaviju živi oko 10.000 tih ljudi.

Članovi obitelji kao počinitelji

Te, kako ih u Africi zovu „bele crnce“, kriminalci u Malaviju ubijaju i prodaju vračevima. Ponekad se čak pljačkaju i grobovi umrlih. Ujedinjene nacije upozoravaju na unosno ilegalno tržište: za telo umrlog čoveka sa albinizmom navodno se može dobiti i 66.000 evra. Kažu da samo noga vredi oko 2.000 evra! To je mnogo novca u siromašnoj zemlji poput Malavija. Zato su u lovu čitave bande, kaže Simeon Mavanza iz AI: „Video sam fotografije žrtava. To nikome ne bih čak ni pokazao. Užasno je. Pitam se šta se događa u glavama tih kriminalaca.“

Glavni krivac za taj brutalni lov i trgovinu je rašireno praznovjerje u Malaviju. Mnogi ljudi veruju da ljudi sa albinizmom nisu živa bića, već – duhovi. I da delovi njihovih tela donose sreću i blagostanje. Neki su uvereni da su njihove kosti od čistog zlata.

Otkako je postalo poznato da se tom prodajom može obogatiti, ljudi sa albinizmom žive u večitom strahu. Imaju osećaj da više nikome ne mogu da veruju. Ponekad su počinioci čak i članovi njihovih porodica, kao recimo u slučaju dvogodišnje devojčice Vitni. Ona je oteta iz sobe u kojoj je spavala s majkom. Nekoliko dana kasnije pronađeni su njeni zubi, kosti i pelena. Policija je uhapsila pet osoba, među njima i njenog oca.“

Predsednika je sramota

„Amnesti internešenal“ optužuje vladu Malavija da suviše malo čini za zaštitu ljudi sa albinizmom. Ponekad njihove ubice bivaju kažnjene smešno niskim novčanim kaznama i puštaju se na slobodu za samo par dolara.

Stanovnici Malavija ponose se svojom miroljubivošću i ljudskošću. Ta zemlja samu sebe zove „toplo srce Afrike“. Ali, s obzirom na progon ljudi sa albinizmom, čak je i malavijski predsednik Piter Mutarika izjavio da ga je sramota: „Praznoverje, glupost i neznanje teraju ljude na takva dela. Za mene kao predsednika Malavija to je strašno. Sramota me je zbog toga.“

On je najavio da će poslati državne službenike u susednu Tanzaniju kako bi učili iz iskustava te države. I Tanzanija je naime imala sličan problem, ali tamošnja vlada je to rešila tako što je zabranila „tradicionalne vračeve“.

Za Ikponvosea Eru, stručnjaka UN za ljudska prava, krajnje je vreme da vlada Malavija preduzme korake protiv lova na ljude. U protivnom će ljudi sa albinizmom potpuno nestati iz te zemlje.