Stravično sujeverje: Roditelji ubijaju blizance

Mika Elajžda je najstarije dete svojih roditelja, ali ne i prvo. Naime – njegova majka je pre njega rodila blizance i porodica je odlučila da oni ne smeju da prežive. „Ljudi ovde veruju da su blizanci ukleti, da su zli“, kaže ovaj mladić. I njegov život je bio ugrožen istim sujeverjem. „Moj otac je hteo i mene da ubije. Neko mu je ispričao da je dete koje se rodi posle blizanaca takođe zlo, i da je još opasnije od blizanaca. Taj čovek mu je rekao: ‘On će te ubiti ako mu dozvoliš da odraste'.“

Grozna sujeverja poput ovih zvuče kao nešto iz davne prošlosti, ali su u određenim selima u blizini nigerijske prestonice Abudže i dalje stvarnost. Navodno postoji više desetina mesta gde se novorođeni blizanci ubijaju. Ipak, većina stanovnika ćuti o toj temi.

Ubistva u „zemlji blizanaca“

Blizanci su od davnina smatrani „izopačenim“ ili „lošim znamenjem“ u određenim delovima Nigerije i običaj je nalagao da se ubijaju nakon rođenja. Pod uticajem misionara, ova praksa je obustavljena – ali ne svuda. Najčešće se ubijaju deca čija majka umre posle porođaja. Blizanci se zatrpavaju živi zajedno sa telom majke. U istim selima, najčešće se ubijaju i deca sa hendikepom.

Uz to, Nigerija važi kao „zemlja blizanaca“. Po merenjima između 1972. i 1982. od 1.000 porođaja, u 50 su rođeni blizanci – što je gotovo četiri puta više nego što je u to doba bilo u Evropi ili u Sjedinjenim Državama. To mnogi pripisuju posebnoj ishrani u Nigeriji i celoj zapadnoj Africi, odnosno hormonima koje sadrži koren biljke jam, iako pravog objašnjenja nema.

Zaštititi decu od roditelja

U prestonici Abudži, regionalna vlada je sada sastavila komisiju koju čine borci za ljudska prava, policajci, plemenske vođe i žene. Njihov zadatak je da otkriju koliko su ova ubistva zaista raširena. „Oni će dati svoje preporuke, o tome kako se treba ponašati u ovoj prilici“, kaže ministarka Oladžumoke Akindžide. „To je, jednostavno rečeno, ubistvo. Imamo zakon za zaštitu dece. Propisi su jasni – jedino je još važno da se taj zakon sprovede.“

Sveštenik Olasola Stivens smatra da je sprečavanje ovih ubistava još važnije od izvođenja počinilaca pred sud. Ovaj pastor je direktor doma za nezbrinutu decu u jednom mestu na obodu prestonice. „Ja ovde spašavam budućnost Nigerije“, kaže Stivens. „Nijedna zemlja ne može da preživi bez dece. Ako se deca na spasavaju, zemlja ostaje bez budućnosti.“

Promena u glavi

Olasola Stivens već godinama pokušava da natera državu da stupi u akciju. On se raduje sazivanju komisije. Istovremeno, smatra da treba biti oprezan: „Ako budemo samo sprovodili zakon, tada nećemo moći da dopremo do žrtava“, kaže on. „Ovi ljudi nisu tako povezani sa svojim mestom boravka kao mi. Ako im pretimo, oni mogu da presele celo selo i mi nemamo šanse da ih ponovo nađemo.“ Naime, problematična sela nisu daleko od prestonice, ali su teško pristupačna jer je oblast ispresecana rekama.

Pastor Stivens smatra da država može da učini puno da bi se ubistva blizanaca zaustavila, poput stvaranja boljeg sistema obrazovanja i više bolnica. Na taj način bi manje žena umiralo na porođaju, pa bi bio manji i rizik da porodice ubijaju novorođenčad. Novi putevi i mostovi bi bolje povezali ljude sa spoljnim svetom. To bi moglo da promeni način razmišljanja, nada se ovaj sveštenik. Ali za to je potrebno vreme.

Autori: DW Afrika / Darko Janjević
Odg. urednik: Nemanja Rujević