Strogo kontrolisani lovci
28. maj 2009.
Jedan lovaca je 61-godišnji Rajnhard Volf. Po profesiji je nastavnik. Miran i predusretljiv čovek. Svoje oružje on drži u podrumu. Silazeći niz uzane stepenice, dolazimo do velikog sefa.
„Tako, sada je trezor otvoren. Vidite, ovde je još jedan trezor, pošto se municija, prema važećem zakonu o oružju mora držati odvojeno od oružja.“
Bezbednost nije važna samo kada je reč o skladištenju pušaka. Važna je i kod transporta. Lovačka puška, na primer, stavlja se u duguljastu, vatiranu tašnu sa rajsferšlusom. Bez municije, pošto se municija odvojeno transportuje.
Prvo obuka pa u lov
Rajnhard Volf je u svom slobodnom vremenu predsedavajući Udruženja lovaca u Bonu koje ima 1.000 članova. Većina njih poseduje tri do četiri puške, na primer jednu sačmaru i jedan karabin, ali i puške manjeg kalibra.
Rajnard Volf na strelište ide u pratnji Mihaela Viča, 46-godišnjeg advokata iz Bona. Obuka nas vrlo brižljivo priprema za lovca, kaže taj pravnik.
„Zahvaljujući obuci, prvi put stupamo u kontakt sa lovcima. Ja na primer, dolazim iz porodice u kojoj se o lovu nikada nije pričalo. Mnogo toga u vezi sa lovom uopšte nisam mogao da zamislim. Naučio sam tek tokom obuke.“
U Nemačkoj ima pravo da lovi samo onaj ko ima i lovačku dozvolu, a nju izdaju samo državni organi. Budući lovci pohađaju časove kao što su: poznavanje divljh životinja, šumarstvo i poljoprivreda, zaštita čovekove sredine, poznavanje oružja i zakon o lovu.
Autor: Miodrag Šorić / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković