Studenti „kupuju“ znanje od profesora

„Student plaća taksu za prijem od pet do deset dolara, dobije propusnicu i – to je sve...“

Tako se još 1878. čudio pisac Mark Tven prilikom posete univerzitetu u Hajdelbergu. No, stanje kome se čudio, održalo se duže od jednog veka. Tek pre nekoliko godina, uvedene su plaćene studije, doduše, ne u svim nemačkim pokrajinama.

„Obrazovanje mora biti moguće za svakoga. Zato se u Saksoniji studiranje ne plaća, niti će se plaćati!“

Tako govori demohrišćanski premijer Saksonije, Stanislav Tilih. Iako je obrazovanje u Nemačkoj u nadležnosti pokrajina, spor oko njega odavno je deo savezne politike.

Promenjen odnos student-profesor

Nemački predsednik Horst Keler izrazio je razumevanje za zahteve studenata. On je i privredi uputio apel:

„Pomozite mladima: studentima možete ponuditi stipendije i praksu po fer uslovima. I privreda je odgovorna za obrazovanje u našoj republici!“

Profesor politikologije, Kristof Butervege, pridružio se zahtevima da se ukine plaćanje studija...

„...ne samo zato što je reč o popriličnom finansijskom teretu za studente, već i zbog promene odnosa u prenošenju znanja: profesor prodaje znanje, a student ga kupuje.“

Taj poslovni odnos je za saveznu ministarku obrazovanja Anete Šavan pozitivan. Ona kaže da je plaćanje studija povećalo samopouzdanje studenata.

Kome služi znanje?

U kritičare sadašnjeg sistema spada i 23-godišnji student fizike Štefan:

„Stalno se ponavlja da je bečelor dobar zbog internacionalizacije. Ali, to je zapravo drugorazredni cilj. Najvažniji cilj je da Evropa postane jedno od najkonkurentnijih privrednih lokacija.“

Na potrebe studenata se zaboravlja, podseća Štefan:

„Obrazovanje i istraživački rad – za čiji račun? Da li je cilj da se poboljšaju uslovi života, da se ljudi slobodno razvijaju? Ili – da se služi ekonomskim interesima i da se postane koristan glupan?“

Autori: Anja Zajler / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković