Sudbina izbeglica

Počelo je proleće. Izbeglice ponovo pristižu u Evropu. Razlozi su raznovrsni. Siromaštvo, često gorko siromaštvo. Neobrazovanost. Odsustvo šansi za zaposlenje. Diktature. Despotije. Mučenje. Progon. Tlačenje. Građanski rat. Ratovi. Često i raspadnuta država kojom haraju bande.

Krajnja nužda i bezizlazna situacija su razlozi koji navode ljude da beže i okušaju sreću u tuđini. Dolaze iz Eritreje, Somalije, Libije, Sirije, Iraka, Avganistana, kao i mnogih drugih zemalja - o seobama unutar kriznih regiona da i ne govorimo.

Ciničan posao

Procenjuje se da se 50 miliona ljudi nalazi u zbegu. Njihova odiseja je opasna po život i često se završava smrću. Jer, oni na put ne polaze sami. Njih na ciljna područja vode krijumčarske bande, putevima koji su često zamršeni – na primer, iz Sirije preko Turske za Alžir, pa odatle kroz pustinju do Libije a odatle brodom do kontinenta nade - Evrope. Ako ih pre toga posada ne ostavi na cedilu - da se udave. Ova moderna trgovina robovima je postala posao u kome se obržu milijarde. Brutalan i ciničan.

Kada izbeglice napokon stignu na odredište, dobijaju smeštaj u improvizovanim prihvatilištima, ponekad i medicinsku negu, a zatim često – posle kratkog vremena – bivaju vraćene tamo odakle su i došle. Ili prelaze u ilegalnost, pokušavaju da prežive radeći ilegalne, često nedostojne poslove, pa čak i da tako prehrane svoje porodice.

Jedni dobijaju podršku sopstvene porodice, nekima pomažu dobrovoljci. Neki uspevaju da dobiju i azil od države. A mnogi moraju da se vrate u siromaštvo i beznađe od koga su pobegli.

Male pobede i veliki porazi

Dojče vele se tokom ove nedelje bavi kretanjem izbeglica – od polaska na put pa do dolaska na cilj – i donosi portrete zemalja iz kojih ti ljudi beže. I pokazuje šta izbeglice ili potražioce azila čeka u Nemačkoj i Evropi.

U temi nedelje prikazuju se stvarnost, nade i razočaranja, male pobede i veliki porazi, ljudi i zatečenost političara. Jer, prihvat izbeglica, spasavanje tih ljudi na otvorenom moru - to je obaveza humanosti. Ali, isto tako je tačno da ne mogu da dođu svi koji to hoće. Pravo na azil je sveto pravo. Ali ono se u stvarnosti rasteže i kruni.

Za stotine hiljada ljudi sa obala Severne Afrike važno je samo jedno – sledeći brod za Evropu. Njima je stalo da stignu na cilj i prežive put preko mora.