Sudbine srpskih emigranata rasplakale Berlin

Pozorišna predstava „Zimske bašte“ u režiji poznatog srpskog reditelja Nikite Milivojevića predstavljena je i nemačkoj publici u Berlinu. „Zimska bašta“ je prilikom prvog izvođenja na Bienalima u Veneciji, u februaru ove godine, privukla pažnju i ostavila dubok utisak. Bazira se na autentičnoj prepiski emigranata koji su devedesetih godina napustili Srbiju u potrazi za novom domovinom.

U „Zimskim baštama“ pratimo duhovite i pomalo ironične priče mladih Srba koji su pokušali da sagrade novi život van svoje domovine, na tuđem tlu. Deo predstave čini i autentična priča glumca Vladimira Aleksića koji već godinama živi i radi na relaciji Italija-Beograd.

„Moja priča u predstavi je apsolutno intimna, samo što u predstavi nisam rekao da sam glumac, već slikar. Čovek koji ode iz svoje zemlje traži da u nekoj drugoj zemlji nađe svoju domovinu. Neki su sretni zbog toga, a neki nikada ne prestanu da žale za svojom domovinom u kojoj su rođeni“, kaže Aleksić.

„Beograd i Srbija treba da se odmrznu“

Kako je predstava uopšte nastala? Njen režiser Nikita Milivojević je deset godina sakupljao pisma, slike, poruke i mejlove prijatelja i poznanika koji su mu pisali o svojim sudbinama i životima u novoj domovini. To mu je bliska tema, kaže Nikita, jer je 15 godina i sam bio emigrant.

„Te emigranstke priče su tragičan kontinuitet našeg naroda. Svi lutaju, putuju nismo jedini, ali to traje, pa traje. Nešto nije u redu sa zemljom iz koje se stalno odlazi“, kaže Milivojević i dodaje kako je došao na ideju da da predstavi naziv „Winter gardens“, u prevodu „Zimske bašte“: „Beograd i cela zemlja postale su zimska bašta. Treba malo da se odmrzne i počne nešto novo da niče.“

Bez patetike, ali sa mnogo emocija

Iako je predstava odigrana bez imalo patetike, na publiku je ostavila dubok utisak.

„Ostavlja težak utisak na mene. Mučan, kao udarac u stomak otprilike, zato što ja pripadam onoj starijoj generaciji koja je došla sa tom mlađom generacijom u isto vreme. Još uvek ne mogu da svarim to što sam video.“

„U dubini duše sam jako potresena i veoma tužna. Međutim, dobro je što radimo na tome i to će nam pomoći.“

„To što sam video, moram prvo da svarim! Tužne su sudbine ljudi koji moraju da napuste svoju domovinu i da se pronađu u novom životu, jer se oni uvek ipak vraćaju svojim korenima.“

Nikita Milivojević će dalje, kako kaže, režirati predstave na ovu temu. Kao inspiracija za narednu predstavu poslužiće mu dela Ive Andrića.

autor: Selma Filipović, Berlin

odg. urednik: Sanja Blagojević