Sudska etapa Lensa Armstronga

Čovek, koji je pre dvanaest godina pobedio opaku bolest i vratio se na stazu, a potom sedam puta osvojio titulu na „Tur d Fransu“, tokom ovogodišnje trke tri puta je padao sa bicikla i tom prilikom zaradio i lakše povrede. Međutim, van staze, Armstrong se bori da održi ravnotežu, da ne bio doživeo mnogo teži pad koji bi mogao da ostavi mnogo teže posledice.

„Kolegijalno suđenje“

Demistifikacija sledi: Paralelno sa 97. „Turom“, van staze američki biciklista „vozi“ trku protiv svog nekadašnjeg klupskog kolege Flojda Lendisa. Volan i točkove, dvojica biciklista zamenili su tužiocima i advokatima, a umesto pedala, neprekidno „vrte“ medije.

U „prvoj etapi“, Lendis je pokrenuo tužbu protiv Armstronga da je tokom 2006. godine koristio nedozvoljene supstance. I, sada, da bi nadoknadio izgubljene sekunde, tridesetosmogodišnji Armstrong najavljuje da će sarađivati u svakoj „fer istrazi“ povodom navoda da su on i njegov tim bili umešani u doping.

Lendis je 2006. godine osvojio „Tur de Frans“, ali mu je titula oduzeta posle pozitivnog nalaza na doping testu. Ustanovljeno je bilo da je Lendis koristio testosteron, a u svojoj izjavi je tada rekao da ne oseća krivicu. Tek je prošlog meseca priznao da mu je pomoć u osvajanju titule pružila nedozvoljena supstanca. A, da bi očistio svoju savest, Lendis je dodao i da je upotreba dopinga bila uobičajena u timu „Ju-Es postal“, za koji je nastupao i Armstrong, koga je takođe optužio za doping.

„Da sam na mestu sedmostrukog šampiona, zabrinuo bih se, jer ovo više nije stvar sporta i nadležnih u sportu. Ovde su sada umešani federalni agenti koji sprovode istragu. I čini se da postoji snažna volja svih da se otkriju svi doping slučajevi“, kaže Demijen Resiju, novinar lista „Lekip“, koji se bavi slučajevima dopinga u sportu.

Doping se može sakriti

Lendis je u svojim tvrdnjama objasnio i da je za nabavku doping sredstava korišćen novac od prodaje bicikala i ostale opreme iz njegovog tima. Takođe, navodi da je 2004. godine, pred početak 89. „Tura“, video Armstronga i ostale suvozače kako ležeći na podu autobusa u Alpima primaju transfuziju. Interesantno je da istragu vodi Džef Novicki, koji je u svojim istragama bio brži od mnogih sprintera, poput Merion Džons i nekolicine košarkaša koji su okrivljeni da su koristili nedozvoljene supstance. Sam Armstrong u rukama ima jake adute, tvrdeći da nikada nije uzimao nedozvoljena sredstva, ali i to što su i sva dosadašnja testiranja to potvrdila, budući da nijedan nalaz nije bio pozitivan. Armstrong je odbio optužbe svog bivšeg kolege, navodeći da se tom biciklisti ne može verovati na reč. Ali, to ne znači ništa, kaže Resiju:

„I Merion Džons je bila kontrolisana 160 puta, i uvek bila negativna na testiranjima. Moguće je da se dopingujete, a da vas nikada ne uhvate. Potrebno je samo da imate prave proizvode, novac i da budete oprezni.“

Lensa i dalje obožavaju

Oblak koji se nadvio nad Armstrongom, osim što mu je u tri navrata tokom trke uzdrmao bicikl, nije uticao i na gledaoce da prema sedmostrukom šampionu usmere „pokisla lica“. Većina njih se i dalje divi sportskim, ali i životnim potezima koje je Armstrong učinio do sada. A, to što je učinio, donosilo mu je 20 miliona dolara zarade – godišnje. Takođe, Armstrong je pokrenuo i fondaciju za borbu protiv raka, „Lajfstrong“.

Pjer Kalevart, saradnik lista „Lekip“ smatra da je Armstrong u svojih 13 pojavljivanja na Turu postavio potpuno nov način odnosa prema ovom sportu. „On je još pre dvanaest godina svakoj trci prilazio pažljivo, uz obavezno studiranje svake staze. Tada to niko osim njega nije radio. Danas, vidite, to svi rade. Svi vole njegov stil vožnje, njegov način pripreme, njegovu radnu etiku.“

Ta etika sada je na velikom testu sa kojim se Armstrong suočava. Jasno je – dani njegove dominacije su prošlost. Međutim, ugled koji je godinama gradio, sada zavisi od rezultata istrage federalnih agenata.

Autori: Elenor Birdsli / Relja Božić

Odg. urednik: Nemanja Rujević