Sukob oko trgovine izduvnim gasovima

U suštini, radi se o tome da će avio-kompanije morati da kupuju pravo na emitovanje štetnih materija u atmosferu ako njihovi avioni koji lete u Evropu i ka Evropi emituju više ugljen-dioksida nego što je propisala EU. Na taj način Brisel želi da spreči dalje zagađenje vazduha koje uzrokuje avionski saobraćaj.

Ko će prvi iskočiti iz kokpita?

Pre nekoliko dana sukob koji je godinama tinjao prerastao je u otvorenu debatu u trenutku kada je američki Senat jasno odbio trgovinu izduvnim gasovima. Zaključeno je da Evropska unija nema pravo da nameće ovakvu vrstu opterećenja američkim avio-kompanijama na letovima u Evropi.

U isto vreme, u Vašingtonu je usvojen zakon koji štiti američke avio-prevoznike od kupovine prava na zagađenje. Na taj način vrši se pritisak na Evropu da preispita svoje, žestoko kritikovane, zahteve: „Ova odluka Senata mogla bi da ima dramatične posledice. Sada je Kini i Indiji iz treće velike vazduhoplovne nacije rečeno da ne želi da učestvuje u tom sistemu“, rekao je predsednik Saveza nemačke vazduhoplovne industrije, Klaus Peter Zigloh. On je istakao da su SAD veoma osetljive kada neka druga zemlja želi da im nametne porez: „Amerikanci bi se pitali odakle Evropi pravo da nameće porez za let od Los Anđelesa prema Evropi, dakle da oporezuje let iznad Amerike i Atlantika i da taj novac zadrži u Evropi.“

Evropa ima i sopstveni interes

SAD to ne mogu da prihvate. U razumevanju koje Klaus-Peter Zigloh pokazuje za drugu stranu Atlantika krije se i sopstveni interes. Naime, i Savez nemačke vazduhoplovne industrije bi radije da eliminiše pravila EU. Zigloh smatra da postoji opasnost da se sukob rasplamsa ako američka strana odbije trgovinu izduvnim gasovima: „U slučaju da se EU bude čvrsto držala svojih planova to bi moglo da izazove reakciju SAD. To su najavile i kineska i indijska vlada. A to bi značilo velike probleme za naše avio kompanije. U tom slučaju morali bismo da plaćamo isti porez ovde i u zemljama u koje letimo. Duplo bismo plaćali kazne, doprinose i dodatne poreze.“

Evropske avio-kompanije ionako posluju u teškim vremenima. Povećanje cena nafte i dužnička kriza u evrozoni predstavljaju mnogo veći problem za aviokompanije nego što se to očekivalo. Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj očekuje ove godine mnogo veće gubitke od planiranih. Bolja saradnja sa SAD mogla bi da kompenzuje gubitke u Evropi i niže profite u Aziji.

Niko neće da popusti

Majkl Kramer, političar i stručnjak za saobraćaj, predstavnik Zelenih u parlamentu EU ne vidi razlog EU da odstupi sa svog stanovišta: „Evropa može da donosi zakone isto kao što to mogu da čine i SAD." Kramer je uveren da se bez promena u Briselu ništa neće promeniti u aviosaobraćaju u cilju zaštite klime: "Zato je važno da Evropa održava pritisak, koji će dovesti do nekog rešenja.“

Izgleda da nijedna strana u sukobu nije spremna da popusti. Kao da se radi o napuštanju kokpita u trenutku kada mašine lete jedne prema drugima. Sve nade u razrešenje polažu se u Međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva koja će o ovom problemu raspravljati krajem godine. To je možda poslednja šansa za otvaranje padobrana.

Autori: Ralf Bozen / Željka Bašić-Savić

Odg. urednica: Ivana Ivanović