1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionJevreji u EvropiZapisi sa Ušća

Sumnjivo bogatstvo

Želimir Bojović26. maj 2007.

U srpskoj javnosti sve češće se može čuti da je Kosovo teritorija sa sa velikim rudnim bogatstvima i da bi eksploatacija tih ruda Srbiji mogla da donese na stotine miliona evra. Međutim, Ivan Ahel, nekadašnji načelnik odeljenja Rudarskog instituta u Beogradu i autor studije «Sistemski pristup kosovskom problemu», kaže za DW da su takve tvrdnje neistinite.

https://p.dw.com/p/BALw

GOSPODINE AHEL, U SPSKOJ JAVNOSTI ČESTO SE GOVORI O VELIKIM RUDNIM BOGATSTVIMA NA KOSOVU. KOLIKI SU, ZAPRAVO, TI RESURSI?

Neki navodni stručnjaci procenjuju vrednost kosovskog uglja na više od 400 milijardi američkih dolara, a za rude obojenih metala tvrde da su «svetska riznica» neprocenjive vrednosti. Te paušalne procene opasno zavaravaju ljude u Srbiji, jer tada oni veruju da će gubitkom Kosova i gubici Srbije biti neizmerni. U dokumentaciji vezanoj za Prostorni plan Srbije, pominju se geološke rezerve od 20 milijardi tona uglja ( 13 milijardi na Kosovu), milijarda tona bakarne rude, 60 miliona tona olovo-cinkane rude – uglavnom sa Kosova, 100 miliona tona magnezita ( isto sa Kosova), 10 miliona tona nikla, milion tona antimona i milion tona azbesta, a sve su to podaci koji se odnose na resurse različitih tipova, uglavnom mogućih i pretpostavljenih.

Niko ne govori da su to rude sa jako niskim sadržajem metala, da prema sadašnjim cenama metala, njihova eksploatacija nije moguća i da se na svetskom tržištu kapitala ne mogu dobiti investicije za gradnju ovakvih rudnika. Tvrdnje, da se značajni deo ovih ukupnih resursa može komercijalno eksploatisati je velika neistina koja opasno zavarava političare i narod. Ovakav pogrešan pogled na mineralne sirovine, doneo je Srbiji i Kosovu teške privredne, finansijske i socijalne posledice i pruža lažnu nadu da se na toj osnovi može zasnivati razvoj.

DA LI NA KOSOVU POSTOJE NEKA RUDNA BOGATSTVA ČIJA BI EKSPLOATACIJA BILA EKONOMSKI ISPLATIVA?

Nakon iscrpnih istraživanja koja su više decenija vršile geološke službe Srbije pouzdano se zna da na Kosovu nema nafte, prirodnog gasa, nema rude gvožđa, nema ruda bakra, urana, litijuma i dijamanata, a to su danas u svetu komercijalno značajni resursi za kojima postoji velika tražnja. Manje količine bogatijih ruda olova i cinka nalaze se u rudnicima Badovac i Leposavić i oni su ozbiljan potencijal koga bi trebalo posebno prostudirati. Na Kosovu se nalaze i delimično velike količine magnezita ( rudnici Goleš i Strezovica) i značajno manje količine ruda hroma i magnezita. To su potencijalno jedino vredne mineralne sirovine koje će u budućnosti Kosova igrati neku ulogu, ali ne posebno važnu. Ono čega sigurno ima na Kosovu, to su velike količine lignita, ali male komercijalne vrednosti.

KAKVE POSLEDICE MOGU IZAZVATI OVAKO NETAČNE TVRDNJE O POSTOJANJU VELIKOG RUDNOG BOGATSTVA NA KOSOVU?

Pogrešno netržišno gledanje na mineralne sirovine Srbije sa Kosovom, pogađa i zaposlene u mnogim privrednim granama koje se oslanjaju na objektivno nepostojeće rudarstvo. Konačno, pogrešno netržišno vrednovanje mineralnih sirovina pogađa državu u celini i ruši njene ekonomske potencijale. Ono stvara probleme u procesu svojinske transformacije, jer se govori o «izuzetnom blagu», koje je fikcija. Bez realnih informacija o komercijalnoj vrednosti mineralnih sirovina Kosova, nema kvalitetnog tranzicionog procesa, nema uspešnog dogovora o statusu Kosova, nema svojinske transformacije rudarstva, metalurgije i energetike, nema koncesionarskih aktivnosti, a posebno nema novih ulaganja u ove privredne grane.