Suočavanje sa prošlošću u Bosni i Hercegovini

"Bio sam vojnik u Bosni za vreme opsade Sarajeva. Bilo je to najgore vreme u mom životu. Ali , ja sam , na neki način, baš zbog toga došao na ideju da se bavim mirnodopskim radom. Počeo sam da razmišljam o pravdi, životu i smrti , o smislu života. Zašto ima toliko nasilja. Sve me je to podstaklo da postanem aktivista mirovnog pokreta," kaže Adnan Hasanbegović.

On radi u Centru za nenasilnu akciju u Sarajevu. Svojim radom želi da doprinese mirnoj i stabilnoj budućnosti Bosne i Hercegovine. Šanse za to su bolje nego u mnogim drugim konfliktinim oblastima. Zato što je suočavanje sa ratnim zločinima ovde počelo vrlo rano još 1993 godine , znači za vreme rata u Bosni . Tada je naime u Hagu osnovan Medjunarodni sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije Na sudske procese se u tom momentu nije moglo ni pomisliti , ali bio je to signal da medjunarodna zajednica neće tolerisati masakre i masovna silovanja. U medjuvremenu je završeno mnoštvo procesa . Koliko je ovo suočavanje sa prošlošću na pravnom planu značajno ističe i bivša opunomoćenica Ujedinjenih Nacija za Bosnu i Hercegovinu , Elizabet Ren:

"Ponekad me pitaju, zašto je toliko važno da ljudi kao što su Karadžić ili Mladić izadju pred sud u hagu. Ali, ako porazgovarate sa ženama u Srebrenici primetićete da su jako nesrećne zato što njihova patnja nikoga ne interesuje. Za njih je pravda značajna kako bi mogle da idu dalje , kako bi mogle da budu spremne za pomirenje."

Bez suočavanja sa prošlošću i sa nasiljem nema trajnog mira – slažu se eksperti .

"Osnivanjem sudova za ratne zločine u Hagu stvoren je značajan instrument , ne samo za Bosnu i Hercegovinu ,već i za Ruandu. Pred sud se izvode najgori zločinci , diktatori. Time oni dopriose trajnom miru ističe Luis Moreno Okampo , glavni tužilac medjunarodnig suda za zločine. Oba suda su bitno uticala na odluku da se osnuje permanentni sud , "kaže Luiz Moreno Okampo.

Ovde znači govori pravda što ne znači da je problem rešen i za žrtve:

"Kada su počeli prvi procesi počiniocima masovnih silovanja , otputovala sam u Sarajevo i razgovarala sa predstavnicama silovanih žena. Naivno sam ih pitala ,zar nije dobro što su počinioci dobili tako visoke kazne.Pogledale su me kao da dolazim sa druge planete – O čemu pričate? Mi ćemo celog života patiti zbog tih silovanja. A oni su dobili 12 ili 20 godina zatvora...

Mada postoje dobri uslovi za suočavanje sa ratom,većina ljudi u Bosni i Hercegovini izbegava ovu temu. Mirovnim ugovorom iz Dejtona pre 12 godina oružani sukobi su okončani.Ali, mnogi su ljudi traumatizovani. Za njih rat još nije završen. Mnogi bosanski Muslimani i Hrvati sporazum iz Dejtona smatraju nepravednim. To je mirovni ugovor , ali nije pravedan. kažu oni.Podela na dva entiteta de fakto je podelila zemlju.