1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionJevreji u EvropiZapisi sa Ušća

"Balkan u budućnosti Europe"

Goran Goić1. februar 2008.

"Drugi pored mene", naziv je antologije biografskih zapisa, pripovetki i eseja pisaca iz jugoistočne Evrope, koja je nedavno objavljena u Nemačkoj. Štampanje knjige pomogla je fondacija roberta Boša, i pozvala ih u goste

https://p.dw.com/p/D0n5
Švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt smatra da je Balkan jedan od najvećih izazova svetske politikeFoto: AP
Posle uvodnog izlaganja odličnog poznavaoca prilika u regionu, švedskog ministra spoljnih poslova Karla Bilta vodila se živa i kontroverzna rasprava u kojoj su učestvovali neki od vodećih intelektualaca iz Hrvatske, BiH, Srbije i Albanije.

Balkan kao najveći izazov svetske politike

Karl Bildt uopšte ne sumnja da je Balkan jedan od najvećih izazova svetske politike. Bivši specijalni izaslanik UN-a i EU-a za zemlje regije i međunarodni upravnik u BiH zagovara u prvom redu podršku ekonomskom razvoju tog prostora kao preduslov političke stabilnosti kroz što bržu evropsku integraciju. "To je ključ za budućnost regije", i to cele, a ne samo njenih pojedinih delova, poručuje Bildt.

No, da zajedničke budućnosti u nadnacionalnoj tvorevini poput EU-a ne može biti bez suočavanja s prošlošću, pokazala je rasprava u kojoj su učestvovali predstavnici elite donedavno zaraćenih naroda.

Ljudi treba da pogledaju istini u oči

"Ljudi koji su ubijali iz mržnje shvataju svoju grešku. Ljudima koji su ubijali iz ljubavi, iz ljubavi prema domovini, je savest čista. To je naš posleratni problem", istakao je hrvatski filozof Žarko Puhovski.

Nisu okrivljeni za ratne zločine i predstavnici vlasti jedini koji ne žele da pogledaju istini u oči, dodaje književnica i novinarka Slavenka Drakulić, "već i obični ljudi, i zato se radi o vrlo teškom procesu". Da će on s vremenom jačati i razvijati se, Drakulić je uverena isto kao i Puhovski. Problem je "Balkanizacija EU" Ništa manje kritičan bio je i odnos učesnika rasprave prema samoj Evropskoj uniji. Nitko u Briselu se ne usudjuje da kaže da bi nezavisnost Kosova bila kršenje medjunarodnog prava, mada Biljana Srbljanović priznaje kako "pripada manjini građana koja smatra da bi Srbija trebala da proglasi nezavisnost od Kosova". Puhovski pak najviše kritikuje dvostruke aršine EU, koja prećutno toleriše grčki nacionalizam, a u članstvo prima veoma korumpirane zemlje kao što je Bugarska, pa je temu skupa zaključio rečima: "Problem nije evropeizacija Balkana, problem je balkanizacija Europske unije."