Super si, ali nisi muškarac

Mnoge obespravljene žene u Bosni i Hercegovini, žrtve polne diskriminacije, odlučuju se da ćute. Među njima je i naša sagovornica koja je izgubila posao jer nije muškarac. Svoje ime ne želi da saopšti, niti sme da kaže u kojem preduzeću je radila jer je njen bivši poslodavac „previše jak čovek i ima stranku iza sebe“. Ubeđena je da se neće uskoro zaposliti ako otkrije o kome se radi. Jedna je od retkih koja je posao našla odmah po završetku studija, ali nije dugo radila:

„Direktor mi je preporučio da se ne udajem u skorije vreme, što je valjda podrazumevalo i da ne smem da rodim dete. Udala sam se i dan pre isteka mog pripravničkog ugovora dobila sam rešenje o prestanku radnog odnosa.“

Naša sagovornica iz Sarajeva ističe da je u rešenju navedeno da je otkaz dobila „zbog finansijske situacije“. Stvarne razloge direktor joj je saopštio „u četiri oka“.

„Potvrdio je ono u šta sam sumnjala. Rekao mi je da sam super, da imam odlične kvalifikacije i da ću negde na drugom mestu naći bolji posao jer za ovaj traže muškarca pošto ne žele da 12 meseci plaćaju porodiljsko odsustvo.“

Strah od odmazde

Diskriminacija na osnovu pola jedan je od najčešćih oblika diskriminacije u BiH, upozorava predsednik Helsinškog komiteta za ljudska prava Srđan Dizdarević.

„Žalosna je činjenica da se mali broj žena usuđuje da to prijavi policiji ili sudovima. I mi imamo slučajeve da se žene pojave kod naših pravnica, zatraže pomoć, da bi dva ili tri dana kasnije, zbog straha od supružnika ili od poslodavca, odustale od najosnovnije stvari - borbe za sopstvena prava.“

Iako muškarci u BiH nerado govore o položaju žena i odnosu prema ženama, nevladina organizacija „Ker internešnel“ došla je do zapanjujućih podataka. Prema istraživanjima „u BiH oko 72 odsto mladića u uzrastu od 15 do 18 godina smatra da postoje situacije kada žena zaslužuje da bude ošamarena“, dok 86 procenata ispitanih ne namerava da menja pelene, kuva ili hrani decu jer, po uzoru na očeve, smatra da je to obaveza majki.

Nema odmora ni posle osam radnih sati

U BiH je, zbog patrijarhalnih odnosa, težak položaj većine zaposlenih žena. Nermina je samo jedna od mnogih kojima radni dan traje puno više od propisanih osam sati. Prvo osam sati u radnji služi mušterije, a potom ide kući gde sprema, čisti, pravi ručak, brine o deci...

„Povrh svega, od mene se očekuje da budem stalno raspoložena što, verujte, nekad nisam u stanju.“

Pored očigledne podele na „muške“ i „ženske“ poslove, u BiH su sve veće i razlike u platama između muškaraca i žena. Nevladine organizacije i nadležne institucije ističu da posebnu pažnju treba posvetiti uklanjanju nasilja nad ženama. Međutim, konstatuju da bitnijih pomaka još uvek nema i da diskriminacija na osnovu pola još prožima sve segmente društva u Bosni i Hercegovini.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odgovorni urednik: Ivan Đerković