Svašta je trulo u državi Grčkoj

Scenografija predstave „Majka Grčka“ vrlo je jednostavna – polomljeni grčki stub na pozornici simbolizuje slomljeni nacionalni duh. Na scenu izlaze dva sumnjiva tipa, podmitljivi ministar i njegov saradnik. To je satira o grčkoj stvarnosti. Ružnu stvarnost Grčke pokušao je da objasni i njen premijer Jorgos Papandreu:

„U Grčkoj postoji sistemska korupcija, a to je stvorilo osećaj nepostojanja pravne države. Zbog toga sve veći broj građana izbegava plaćanje poreza“.

U predstavi korumpirani političari prodaju Akropolj, kako bi Partenon pretvorili u kazino. Ispostavlja se da je biznismen koji je kupio „sveto mesto“ zapravo sveštenik moćne Grčke pravoslavne crkve.

To je aluzija na aferu u kojoj su učestvovali grčki monasi sa Svete gore i ministri nedavno smenjene konzervativne vlade. Jedan od dva autora satire „Majka Grčka“ je i Janis Palailogos: „Korupcija ne dozvoljava Grčkoj da napreduje. Da bi se taj problem rešio neophodna je politička volja. Narod je zaista besan!“

U predstavi se pojavljuju i antički Grci – vraćaju se iz mrtvih i ne mogu da veruju u kakvom rasulu se nalazi kolevka civilizacije.

Generacija 700 evra

„Majka Grčka“ ukazuje i na policijsko institucionalizovano nasilje, osvrćući se na ubistvo tinejdžera u decembru 2008. koje je prouzrokovalo proteste takozvane „700 evra generacije“ širom zemlje. Glumica Vaso Čela kaže da je i ona pripadnica generacije mladih ljudi koji žive od minimalca:

„Ne znam kako preživljavam. Iznerviram se svaki put kada pomislim da mlad čovek nikada ne može sebi da priušti kuću. Meni su roditelji kupili kuću na kredit, za koji mesečno plaćaju 500 evra. Ja kao glumica ne mogu da zaradim 500 evra mesečno“.

Sadašnja grčka vlada očajnički pokušava da se izbori sa korupcijom. Poruka „Majke Grčke“ ista je kao i poruka premijera – država mora da se promeni, ili će potonuti.

autori: Malkolm Brabant, Atina / Natalija Miletić

odg. urednik: Nemanja Rujević