Svadbeni šoping u Duizburgu

Porodica Baser doputovala je čak iz Štutgarta kako bi baš u Duizburgu pronašla ono što joj je potrebno. Na usluzi je lično vlasnik radnje Tercan Kičik. Ranije je radio kao zavarivač, ali se oduvek interesovao za modu. Pre 14 godina počeo je da prodaje haljine i to u jednoj od najsiromašnijih ulica u celoj Rurskoj oblasti.

„Kada sam otvorio prvu radnju, svaki drugi lokal u ovoj ulici bio je prazan. Danas više nema nijednog slobodnog, sve je puno. Dakle, u roku od 12 godina posao je procvetao“, priča Tercan.

Za svakog po nešto

U ulici dugoj kilometar 40 trgovaca nudi sve što bi mlada i mladoženja mogli poželeti. Od nakita i zlata, koje se poklanja turskoj mladoj, preko svega onog što je potrebno za postavljanje stola, do cipela i burmi. Prosečan godišnji promet u radnji koja prodaje sve za venčanja je oko 250.000 evra.

Ufuk Jildrom prodaje čestitke za venčanja i albume. U proseku po svadbi proda 300 čestitki. „Čestitke i pozivnice koje vidite nisu samo za turske svadbe. Imamo razne kupce. U principu jedna pozivnica je potrebna za dva-tri gosta. Dakle, na svadbe dolazi između 500 i 600 gostiju“, objašnjava Ufuk.

Nekoliko radnji dalje je Hatidže Kek. Ona je u poslu već deset godina. Krojačica je i sama kreira haljine za mlade. Stručni saveti se podrazumevaju. „Svako ovde nađe ponešto. To je i najvažnije – od jednostavnog do vrlo skupog. Mi sami i šijemo. Nemoguće je da ovde mlada ne nađe bar ne što bi joj se dopalo, bez obzira na nacionalnost“, kaže Hatidže.

Sve za venčanje – 4.000 evra

Judit Lideman doputovala je iz mesta udaljenog 200 kilometara kako bi ispunila san o venčanju. „Vrlo je neobično, vrlo je lepo, ali još nisam sto odsto sigurna“, kaže Judit. A na naše pitanje zašto kupuje u turskoj radnji, odgovara: „Pa udajem se za Turčina, a i dopadaju mi se haljine. U nemačkim radnjama haljine su vrlo jednostavne i zato mi se ovde dopada. Htela sam jednostavno da uporedim“, kaže buduća mlada.

I dok se Judit još premišlja, ponovo nailazimo na Baserove. Selin je najzad pronašla njenu haljinu. „Probala sam trideset ili četrdeset modela. Dugo smo se zadržali u radnji. Ume da potraje dok se ne nađe ono pravo“, kaže Selin.

Njena haljina koštala je nešto manje od hiljadu i po evra. Baserovi su kupili sve što im je potrebno za nekih četiri hiljade evra.

Autori: Julija Hajnrihman / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković