Svadja oko groba Džingis Kana

Marko Polo je zapisao u svom dnevniku da se grob Džingisa Kana sastoji od osam belih nomadskih šatora, i da ga čuvaju Darahad Mongoli, narod iz čijeg su stabla uvek birani čuvari gospodara. Stotine gotina kasnije potomci Darhada podigli su ustanak. Oni smatraju da je povredjeno njihovo vekovno pravo na očuvanje mira takozvanog ”gospodara okeana”. Kineski preduzetnik ”Donglian” želi da kupi kompleks gde se nalazi spomen obeležje i da ga proda kao portret Džingisa Kana.. To bila uvreda za velikog mongolskog vojskovodju, a time i za čitava pokolenja Mongola, smatra Ksi Haiming, predsednik južnomongolske lige za zaštitu ljudskih prava. Kako neko uopšte može doći na ideju da baci pod noge lik mongolskog vojskovodje koji je ponos i identifikacija za čitavu naciju ?”Na prvi pogled sve izgleda kao da je reč o normalnom planu privatizacije. Činjenica je medjutim, da se ovakvim pokušajem nanosi teška uvreda mongolskoj duši. Region naseljen Mongolima pogodjen je brojnim odlukama koje je donela komunistička partija... mnoga mongolska obeležja su zamenjena kineskim. Cilj je eliminacija mongolskih tragova u kineskom carstvu. Zbog čega Komunistička partija nastupa takvim tempom? Ona ima nameru da druge narode u Kini aisimlira, sve do poslednjeg.” Kaže Xi Haimnig.U Kini pored Han Kineza, koji čine 90 posto populacije, živi još 55 naroda, mnogi od njih imaju i svoj sopstveni jezik. Oko 5 miliona Mongola, koji čine veliki deo populacije u jednoj kineskoj autonomnoj oblasti, pripada takozvanoj unutrašnjoj Mongoliji. Oni imaju svoju sopstvenu kulturu i običaje: Već i to što samo potomci Darhada smeju da čuvaju grob Džingis Kana jedan je od takvih rituala. U otvorenom pismu, Mongoli su se obratili svetskoj javnosti i označili kao ilegalnu nameru o privatizaciji.Sprovodjenje zahteva u zemljišnjim knjigama nije obavljeno po zakonu, kao što ni veštačenje za izdavanje dozvole za rekonstrukciju objekta koji se nalazi pod zaštitom spomenika kulture nije izvedeno u skladu sa pravilima. Lokalna vlast u kojoj dominiraju Han Kinezi strahuje da bi diskusija oko groba Džingis Kana mogla da izazove dalje nemire u zemlji. Konačno. u drugim regionima o tome ne žele više ništa da čuju. Vlada kontroliše skupove Mongola i primenjuje oštrije mere protiv političkih aktivista. Naprečac je zabranjena kulturna manifestacija na kojoj je trebalo da učestvuje 2 000 mongolskih studenata zato što je u Kampusu podeljen materijal u vezi svadje oko Džingis Kanovog groba. Sinu, vlasnicu jedne knjižare u kojoj se pretežno nude mongolske knjige, služba bezbednosti stavila su u kućni zatvor. Sina, aktivistkinja na polju ljudskih prava kaže...”I prethodne godine su službe bezbednosti pretresle moju knjižaru. Od tada mi je muž u zatvoru. Proteklih dana lupali su mi na vrata i hteli da me vode u policiju. Ja sam rekla da nemam ništa da izjavim o toj temi i nisam pošla. Kada sam posle podne htela da izadjem iz kuće, primetila sam da četiri patrolna policijska automobila stoji ispred vrata. Oni su zapretili sa momentalnim odvodjenjem u policiju ukoliko napustim stan. Oni hoće da me zadrže u kućnom pritvoru.” Odnosi izmedju Han Kineza i Mongola decenijama nisu bili ružičasti. Nakon osnivanja Narodne Republike Kine vlada u Pekingu je htela da od livada za ispašu stvori oranice, posledica toga bilo je proterivanje velikog broja Mongola. Danas komunističko rukovodstvo konstatuje, da na Severu Kine sve češće dolazi do peščanih oluja i da uzroci leže u nekontrolisanom korišćenju pašnjaka od strane Mongola zbog čega se zabranjuje izvodjenje stoke na ispašu. To u potpunosti protivureči životnim običajima i navikama naroda ponosnih konjanika. ”Ja smatram, da Komunistička partija mora da uvaži običaje Darhad Mongola i dopusti im da i dlaje čuvaju Džingis Kanov grob. Ne može se sve prepustiti pirvatizaciji, takodje ne ni grob Džingis Kana. To nije roba u pravom smislu. Reč je o kulturnom dobru koje se mora očuvati kao religija ili vera.”