Svakog dana – nova slika

Duboko na istoku Berlina, u četvrti Šenevajde, u bivšoj industrijskoj zoni, nalazi se atelje Edvarda B. Gordona. Za razliku od većine njegovih berlinskih kolega, koji žive i rade najčešće u centru grada ili u četvrti Prenclauer berg, tog 47-godišnjaka privukao je upravo taj periferni deo grada. Onako kako živi njegova okolina, tako otprilike izgleda i sam umetnik – pomalo kao „van vremena i prostora“. Karirane košulje, široke somotske pantalone i začešljana kosa, Edvard podseća pre na nekog slikara iz 19. veka. Ali sve je to samo varka. Edvard B. Gordon definitivno živi u 21. veku i kao retko koji drugi nemački umetnik, koristi sve blagodeti digitalne tehnike. Princip njegovog rada „slika na dan“ odgovara kvalitetu vremena u kojem živimo.

Činovnički život

Princip „slika na dan“, dakle, svakog dana naslikati jednu sliku i ponuditi je preko interneta na prodaju, dolazi iz SAD. Tamo umetnici na taj način pokušavaju da prodaju svoje radove i mnogi pri tom imaju uspeha. Jedna od tajni je upravo činjenica da stvaraju svakog dana.

Edvard slika već sedam godina – svakog dana jednu sliku u formatu 15 puta 15 centimetara. Njegovi dani ne razlikuju se od dana kakve provode činovnici – tačno prema planu i programu. „Pre podne pokušavam da nađem neki motiv koji pronalazim ili u šetnji, ili u ateljeu nešto složim i aranžiram. U 15 časova počinjem sa slikanjem“, priča Edvard i dodaje da je najkasnije u ponoć gotov sa radom i sliku nudi na prodaju preko interneta.

Hroničar velikog grada

Tema većine njegovih slika je Berlin i promene kroz koje taj grad prolazi; nepoznati uglovi pored kojih prolaze stanovnici grada natovareni kesama sa hranom, čistači koji čiste usamljene ulice, mlade Berlinjanke koje stoje na semaforu ili šetaju gradom. Edvard je pažljiv posmatrač kojem ne promiču ni najsitniji detalji. Njegove slike su verovatno upravo zbog toga u digitalnom svetu pravi hit.

Poslednjih godina prodao je oko 2.300 slika. Aukcija započinje obično cenom od 150 evra, ali po pravilu bude prodata za daleko veći iznos. Krug njegovih kupaca i obožavalaca postao je veoma internacionalan, a sastoji se od studenata, advokata, trgovaca nekretninama. Među njima je i veliki broj onih koji do sada nikada nisu posetili ni jednu galeriju ili muzej, ali ih umetnost očigledno ipak interesuje. Kako sam kaže, njegove slike ne postižu cene kakve bi postizale da ih prodaje preko neke galerije – njih diktiraju sami kupci.

Digitalna nezavisnost umesto tržišta umetnošću

Uprkos popularnosti i uspehu, galeristi, ali i drugi umetnici, kritikuju takav način prodaje slika. Oni tvrde da se umetnost ne može prodavati preko interneta, da je potrebno sliku doživeti uživo, osetiti boje, dotaći površinu. Ali Edvard B. Gordon od svog načina rada i života po svemu sudeći ipak može dobro da živi. Iako je samouk, on potiče iz umetničke porodice, a u Londonu je studirao glumu. Vrlo često mu se dogodi da ga kontaktiraju razni galeristi koji bi ga rado zastupali na tržištu. On ih odbija, ni najmanje ga ne interesuje ga takva vrsta saradnje. Naprotiv, svoju digitalnu nezavisnost želi i dalje da zadrži i da u njoj uživa.

Potrebno je mnogo rada

Ipak, kada je nedavno ugledna švajcarska izdavačka kuća „Kein und Aber“ izdala knjigu sa njegovim radovima, to ga je veoma obradovalo. Predgovor u knjizi napisao je izdavač lista „Frankfurter algemajne cajtung“, Frank Širmaher. On, kao i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, pripadaju grupi Gordonovih obožavalaca. Iako svakog dana prodaje jedan rad, Edvard za sada još uvek nije uspeo da se obogati. Mnogo radi, često i do kasno u noć, a već sedam godina nije bio na godišnjem odmoru. Ponekad spava samo četiri sata nakon kojih ustaje i kreće u potragu za novim motivima.

Autorke: Suzane Lerveg / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković