Sve dalje od rešenja tursko-kurdskog konflikta

Šta se u Turskoj promenilo od avgusta 1984, kada je počela borba protiv kurdskih pobunjenika okupljenih u Kurdsku radničku partiju (PKK)? U principu ništa! PKK, koju su u međuvremenu i SAD, Evropska unija i Nemačka proglasile terorističkom organizacijom, međunarodnoj zajednici baca prašinu u oči jednostranim proglašenjem primirja da bi napadima izazvala bijes turskog stanovništva.

Turska je, naime, opet reagovala osvetničkim operacijama na teritoriji severnog Iraka, ne mogavši da smiri tenzije. Na taj način guše se svi napori za mirnim rešavanjem kurdskog problema u Turskoj.

Istrajavanje na strategiji prolivanja krvi graniči se sa glupošću

S druge strane teror Kurdske radničke partije blokira svaki put ka miru. Novi kurdski poslanici u turskom parlamentu, kojima se prebacuje bliskost sa PKK, tek nedavno su položili zakletvu. Postoje izveštaji o kontaktima između pripadnika turskog bezbednosnog aparata sa predstavnicima evropskog ogranka Kurdske radničke partije u cilju postizanja mirovnog rešenja. Do mira se može doći samo kada sve strane progutaju svoju sujetu i ponos. Istrajavanje na strategiji prolivanja krvi je suludo i graniči se sa glupošću.

Najnoviji napad PKK, koji je rezultirao ubistvom 27 turskih vojnika i policajaca, koji su proglašeni mučenicima, jedan je od najtežih u poslednjih 28 godina i sa najdalekosežnijim posledicama. Mada je tužni rekord od 33 ubijena vojnika i dalje napad na mlade Turke koji su krenuli na služenje vojnog roka, počinjen 1993.

Uvređeni Turci

Sada je lako kritikovati Tursku zbog odmazde prema Kurdima na severu Iraka i tražiti političko rešenje. Mnogi Turci uvređeno trljaju oči. Ako već Sjedinjene Američke Države smeju da šalju svoje vojnike u borbu protiv terorizma u Iraku i Avganistanu, ako već evropski i nemački vojnici umiru u Avganistanu kako bi branili bezbednost u njihovim na hiljade kilometara udaljenim zemljama, onda kritike na račun Turske, zbog vojne operacije prema pripadnicima Kurdske radničke partije na severu Iraka, nemaju osnova.

Autor: Baha Gungor; pripremila: Jasmina Rose
Odgovorni urednik: Ivan Đerković