1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Sport

Sve dosadnija Bundesliga

24. avgust 2018.

U Bundesligi ni u ovoj sezoni verovatno neće biti prave borbe za titulu. Bajernovim konkurentima nedostaje ambicija. Doduše postoji jedan izuzetak, smatra Jerg Štrošajn.

https://p.dw.com/p/33gRt
Foto: picture-alliance/Pressefoto Baumann

Julijanu Nagelsmanu se mora biti zahvalan već uoči početka sezone. Naime, trener Hofenhajma je stisnuo petlju i rekao nešto što je za odgovorne u drugim klubovima nezamislivo, važi za puko sanjarenje ili budalaštinu. Pri tom je ovaj 31-godišnjak rekao samo ono što se podrazumeva i zbog čega su timovi i formirani – takmičićemo se. „Uvek stremim najvišem cilju. A u ovom slučaju maksimum je titula", kazao je bukvalno Nagelsman.

Kod ljubitelja fudbala koji gaji mladi trener (među njima, naravno, nisu fanovi Bajerna) ova izjava donela mu je novo poštovanje. Konačno se neko usudio da za ono što radi jasno formuliše i cilj. Kod kolega iz Bundeslige izazvao je doduše samo umorni osmejak. Jer, ni kandidati koji imaju izgleda da osvoje titulu – Borusija Dortmund i Šalke – nisu javno izneli svoje mišljenje da žele svesno i hrabro da se bore za titulu i sa trona svrgnu Bajern.

Nije nikakva posebno hrabra teza ako pretpostavimo da će na vrhu tabele ponovo biti dosadno. Bajern sportski nije slabiji, a ostali timovi nisu bitno jači. Bundesligu to ne čini nimalo atraktivnijom. Ovako nešto na duže staze neće proći bez gubitka publike.

Za to je takođe zaslužno i to što su se klubovi izgleda navikli na okoštali klasni sistem prema kojem je samo učešće u Bundesligi je za sve već bogata trpeza. I igrači i odgovorni zarađuju mnogo, mnogo više od proseka. Sportski uspeh više nije merilo ličnog bogatstva, što zapravo ne stimuliše nikog.

Posebno se ovaj proces zasićenja oseća u međunarodnim takmičenjima. Istina da bi klubovi voleli da se kvalifikuju za evropska takmičenja – najbolje za Ligu šampiona – i time obezbede dodatnu zaradu. No, igranje dva puta sedmično je mnogima preveliko sportsko opterećenje (izuzetak je tu Bajern) jer tim teže postaje izboriti se za dobar plasman na tabeli koji bi onda vodio u evropska takmičenja, i tako u krug.

Izgleda takođe da je igračima od plasmana na tabeli mnogo važnija sopstvena vrednost na tržištu, stepen popularnosti na društvenim mrežama. Tvituje se svaki „privatni trenutak“ što najčešće ne rade sami igrači već za to posebno zadužene agencije. Nije Niko Kovač, trener Bajerna, bez razloga zabranio upotrebu mobilnog telefona tokom zajedničkog obroka. Ni u Borusiji Dormtund više nije dozvoljeno da se fotografije iz svlačionica objavljuju. Sigurno nijedan klub ne želi da svaki fudbaler bez kontrole postavlja šta mu se prohte.

Koliko je fudbal daleko od realnosti pokazuje i primer napora koje ulaže direktor Fortune Diseldorf, Robert Šefer. On je naredio da se sve izjave fudbalera i drugih članova kluba, pre objavljivanja, moraju dati klubu na autorizaciju. Ne preza ni od cenzure samo da bi održao sliku iluzornog sveta. Ima li poboljšanja? Nije na vidiku. Bundesliga upada u krizu bez obzira na ekonomski dobru situaciju.

Ali, vratimo se Julijanu Nagelsmanu. On svoj cilj skoro da uopšte ne može da dostigne. „Biće teško“, kazao je sam i to ironično. Bilo kako bilo, ovaj mladić se izdigao iz kolektivne učmalosti i samodopadljivosti. To je tračak nade.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android