Sve duži redovi za upis na kurseve nemačkog

Tri sata posle podne u Narodnom univerzitetu (VHS) u Hamburgu. U toku su prijave za kurseve nemačkog. Jedan za drugim stranci iz automata izvlače brojeve i sedaju u čekaonicu. Ana Nefes i još četiri njene koleginice zaposlene su u toj školi i u naredna tri sata radiće kao na pokretnoj traci. „Otprilike već godinu dana povećano je interesovanje za tečajeve nemačkog jezika. Prosečno se prijavljuje 100 ljudi, kojima dajemo savjete i koje „sortiramo“ po raznim kursevima, u zavisnosti od njihovog znanja jezika“, objašnjava Ana Nefes.

U poređenju sa 2010, imaju 30 odsto više prijava. I u Hamburgu, za učenje nemačkog javljaju se pre svega ljudi iz krizom pogođenih zemalja južne Evrope. „Mnogo je ljudi sa španskog govornog područja. Neki dolaze direktno iz Španije, dok su drugi iz Južne Amerike, a imaju stalni boravak u Španiji“. Isto tako, dosta prijava za intenzivne kurseve predaju Portugalci i Grci, kojih pre uopšte nije bilo.

Gužva kod prijava

Gradske vlasti u Hamburgu potvrđuju te podatke, 2011. zabeležile su veliki porast novih došljaka u grad. Te godine došlo ih je 600 više nego godinu dana ranije. Većinom Španaca.

U maloj čekaonici Narodnog univerziteta vazduh je ustajao. Suzana Milan Prol izvukla je broj 78. U redu ispred nje je još 30 ljudi. Ta 31-godišnja žena došla je u Hamburg pre dva meseca. „U Španiji studiram turizam, ali posao imam samo leti. Zato sam došla ovamo da bih malo naučila nemački. Mislim da bi mi to bilo dobro“.

Nada umesto nedostatka perspektive

Suzana studira u Galiciji, na severozapadu Španije, u blizini portugalske granice. U Nemačku ju je potjerala dužnička kriza. Mnogi njeni prijatelji su bez nade da će naći posao, priča ona: „Mladi ljudi u Španiji imaju veliki problem. Firme nemaju nikakvih poslova za njih. Znam inženjere koji čiste po restoranima“.

I ona je u Hamburgu na početku čistila, ali sada je napustila taj posao. Nije joj se sviđalo jer je tamo stalno bila sama. Sada radi kao konobarica u jednom restoranu. Tako može lakše da upozna ljude i nauči nemački. Živi skromno i ne može sebi da priušti mnogo. „Iznajmila sam sobu kod jedne porodice, ali ni oni nisu iz Nemačke, nego iz Grčke“, priča ona i smeje se.

Traže se i jednostavni poslovi

I dok je Suzana uspela da u čekaonici nađe mesto da sedne, Cecilija Heras mora da stoji jer se prostorija napunila ljudima. Cecilija je iz Ekvadora i radila je u Španiji kao negovateljica starijih osoba. Pre godinu dana ostala je bez posla pa se preselila kod brata u Hamburg. „Početak je bio težak. Nisam nikog znala i tek sam s vremenom srela neke ljude“. A s njima i našla posao. Čisti u jednom stanu.

U tom smislu, Cecilija uspešnija od Pedra. Taj 28-godišnji Portugalac živeo je do sada u Lisabonu. „Želim da naučim njemački i ponovo organizujem svoj život“, priča pomalo iznervirano Pedro. On je u Portugaliji radio sve moguće poslove: na građevini, pomagao u berbi na poljoprivrednoj farmi... Šta tačno očekuje u Hamburgu, to ne zna ni on sam.

Neki imaju sreće

Puno opuštenije deluje Huan Gomez. Taj 27-godišnjak po zanimanju je kuvar, a svoju domovinu napustio je pre dva meseca. „Naravno da sam ovamo došao zbog krize, ali isto tako želim da upoznam i različite kulture i ljude“.

On je još pre nego što je napustio Španiju, tu našao posao u jednom galicijskom restoranu. Stanuje iznad restorana. Na Huanu se jasno vidi da je uzbuđen zbog svoj novog života u Nemačkoj. Momentalno mu je u poseti devojka iz Španije, ali ona se uskoro vraća kući. Kod Huana se ne primećuje strah od usamljenosti ili od depresivnog, hamburškog vremena. „U Galiciji, odakle sam ja, je slično: kiša, sunce, kiša, kiša, zima“.

Šestonedeljni intenzivni kursevi u Narodnom univerzitetu u međuvremenu su toliko traženi da se vreme čekanja na mesto na nekom od njih produžilo na dva meseca. Novopridošli zato moraju da budu strpljivi i odlučni. A kad jednom počne: svake nedelje 16 časova nastave nemačkog jezika, šest sedmica. Za postizanje nivoa B1, što znači sposobnosti jednostavne konverzacije, potrebno je, tim tempom, godina dana učenja.

Autori: Katrin Erdman / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković