SVE VIŠE FALSIFIKATA EVRA

Količina falsifikovanih novčanica evra se iz godine u godinu uvećava.Prošle godine je u Evropi iz opticaja povučeno oko 550.000 takvih novčanica, što je tri puta više nego prethodne godine. Doduše količina falsifikovanog novca je još uvek mala, ako se ima u vidu da je u opticaju devet milijardi pravih banknota, ali razloga za brigu uprkos tome ima. Holger Bernze, koji se pri policiji bavi upravo problemom falsifikovanog novca kaže da ima slučajeva u kojima je kvalitet lažnih novčanica tako dobar, da čak ni površnim pogledom stručnjaka ne može odmah da bude ustanovljen falsifikat.

To znači da prodavnice, pa čak ni banke ne mogu danas sa svojim aparatima uvek da naprave razliku izmedju prave i lažne novčanice. Ako je falsifikat profesionalno uradjen, on bez problema prodje proveru na tim aparatima. Jer falsifikatori su danas haj-teh stručnjaci. Oni su organizovani u medjunarodnim bandama i u velikom stilu falsifikuju novac. Bernze s tim u vezi navodi:

"Dobar primer je otkrivanje radionice za pravljenje falsifikovanih novčanica u južnoj Italiji. Italijanska policija je provalila u jedan posed površine 500 kvadratnih metara gde su dvojica kriminalca upravo bili na poslu proizvodnje novčanica od 50 evra u ukupnoj vrednosti od 30 miliona evra. To više nije za kućnu upotrebu, već za evropsko tržište”, kaže Bernze

Falsifikovanje novčanica uz pomoć aparata za fotokopiranje u nekom podrumu ili šupi iza kuće – to je nešto što pripada prošlosti. Danas bande rade u ofset štampi i mogu istovremeno da postignu vernu imitaciju većeg broja bezbednosnih znakova, kao što su vodeni žigovi, hologrami ili sigurnosne niti koje su provučene kroz hartiju. Falsifikati se razvijaju do perfekcije. Za policiju to predstavlja dramatičan razvoj. Medjutim Vofgang Zefner iz Nemačke savezne banke smatra da nema mesta panici.

“Ne postoji takav lažni novac da možemo reći da su sva bezbednosna obeležja tako izradjena da možemo da kažemo da je reč o izvanrednom falsifikatu. Lažni novac koji do nas dolazi, zanatski gledano predstavlja relativo grub falsifikat. Pa čak i profesionalno uradjene falsifikate može svako da prepozna”, kaže Zefner i dodaje da ako je čovek nesiguran, mora dobro da pogleda i prepoznaće falsifikat.

Policija, pak, drukčije vidi čitavu stvar i smatra da je zbog sve boljeg kvaliteta falsifikata danas vrlo teško otkriti lažni novac. Bankama je lakše. Njihovi aparati za kontrolu su dovoljno osetljivi da mogu da otkriju falsifikat. Nasuprot tome, za gradjane je to problem, kaže Holger Bernze:

“Naravno da se svaki falsifikat može prepoznati, ali normalno se ne radi u laboratorijskim uslovima, i upravo je predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše izjavio da su falsifikati evra u medjuvremenu postali veliki problem".

U svakom slučaju Holger Bernze preporučuje sledeće: ko nije siguran da li je novčanica prava treba najpre sam da prekontroliše bezbednosne znake. Mnoge lažne novčanice se već tako mogu sa sigurnošću otkriti. Ako i dalje postoji sumnja treba se obratiti banci koja ima specajlnu aparaturu za otkkrivanje falsifikata. Ali važno je da se falsifikovani novac odmah prijavi policiji. Jer onaj ko dalje pokušava da ga koristi podleže krivičnom gonjenju.