Sve više građana Turske traži azil

Više od 5.000 građana Turske je od januara do novembra 2016. zatražilo azil u Nemačkoj. Poređenja radi, prošle godine podneseno je svega 1.700 zahteva. Ginter Burkhart, direktor nevladine organizacije ProAzil, kaže da je to još uvek u granicama „s obzirom na to šta se u Turskoj događa". Nakon propalog puča u Turskoj, u julu ove godine, hiljade ljudi se otpuštaju, opozicionari i novinari se hapse. „Pokušaj puča je iskorišćen za obračun sa političkim protivnicima", kaže Burkhart.

Od tada raste broj tražilaca azila iz Turske. U januaru su 72 osobe podnele zahtev za azil, a u novembru 702. No, ipak samo ovim brojkama se ne može dokazati da li je pojačani priliv tražilaca azila iz Turske povezan sa razvojem situacije u toj zemlji. Nemačka vlada ne želi da „špekuliše o mogućim uzrocima porasta broja zahtjeva za azil", stoji u odgovoru vlade na jedno poslaničko pitanje.

Savezna služba za migracije i izbeglice ukazuju da broj azilanata nema nikakve veze sa propalim pokušajem puča. Jer, osobe koje su ovog leta podnele zahteve morale su već ranije da doputuju u Nemačku. Pa ipak, i ta služba za izbeglice bavi se procenama – jer razlozi bega iz neke zemlje ne ulaze u statistike.

Šanse za azil

No, kakve su uopšte šanse turskih građana da ostvare pravo na azil? U prvom redu, svako ko je politički progonjen u Nemačkoj ima pravo da zatraži azil. Advokat Rolf Gutman, ekspert za prava stranaca, veruje da bi azil svakako dobio svaki novinar ili opozicionar kurdskih partija, koji može da dokaže da je progonjen. No, to ne može da se radi paušalno, svaki pojedinačni slučaj se posebno proverava.

Ove godine su zahtevi za azil turskih državljana odobravani u 7,6 odsto slučajeva, odgovara Služba za izbeglice na upit DW. Međutim, kada su potražioci azila Kurdi, taj procenat je čak 80 odsto. A zahteva Kurda ima sve više i o njima će tek biti odlučivano u narednim mesecima. Od 5.166 državljana Turske koji su od januara 2016. podneli zahtev za azil, 80 odsto njih su kurdskog porekla.

„Situacija u kurdskim oblastima je delimično zaista očajna", kaže advokat Gutman. „Niko ne želi da živi u uslovima građanskog rata koji se tamo odvija." Doduše, ako se pravila strogo tumače, ni to nije razlog za dobijanje azila – uvek postoji argument da je moguće izbeći „unutar same države". Ako se puca na jugoistoku zemlje, ne puca se na severu ili Istanbulu.

Politički pritisak?

Ginter Burkhart iz ProAzila zahteva od zvaničnog Berlina da ne podlegne Erdoganovom pritisku. Zaštita izbeglica ne sme se žrtvovati zbog „spoljnopolitičkih interesa zemlje", kazao je Burkhart. Tu se misli na sporazum o izbeglicama između EU i Turske, kojim se Turska obavezuje da primi natrag sve migrante koji u su u EU ušli nelegalno. ProAzil ovaj ugovor smatra nezakonitim jer zanemaruje ljudska prava. Ginter Burkhart drži da je „realno da Erdogan nastavi sa žestokim kursom protiv kritičara i da će Turska, od zemlje koja je prima izbeglice, postati zemlja iz koje će ljudi u velikoj meri da beže".