Svet kao slagalica i vizija

Dosadašnji svetski poredak se raspada. Preostali branioci liberalnih vrednosti prolaze kroz fazu nesigurnosti. Ko će biti taj koji će imati snage i volje da sve delove nađe i postavi na svoje mesto?

Minhenska bezbednosna konferencija se smatra najznačajnijim i najvećim svetskim skupom ove vrste. Ove godine se očekuje dolazak 40 šefova država i 100 ministara - uključujući kancelarku Angelu Merkel, američkog potpredsednika Maka Pensa i ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova. Kada u četvrtak dođu u bavarski glavni grad sa svojim delegacijama, zateći će ih "Munich Security Report (MSR)" - "Minhenski izveštaj o bezbednosti", koji sadrži 100 stranica, predlaže teme i postavlja pitanja o bezbednosnom stanju u svetu.

Sadržaj izveštaja je zabrinjavajući. Šef konferencije Volfgang Išinger u njemu navodi: "Nastupa nova era borbe za vlast između SAD, Kine i Rusije. Ona ide ruku pod ruku sa određenim vakumom vlasti koji se odnosi na liberalni međunarodni poredak."

SAD, sa predsednikom Donaldom Trampom na čelu, pokazuju malo interesa za međunarodne sporazume, otvoreno stavljajući pod znak pitanja institucije kao što su NATO i UN. I što je još gore, SAD pod Trampom više ne žele da imaju ulogu vodeće sile u slobodnom svetu. Za transatlantske saveznike, još uvek je teško je kada Tramp pohvali neliberalne vođe" - bilo u Brazilu ili na Filipinima, kaže se u izveštaju o bezbednosti.

Nova rivalstva

SAD su, nastavlja se dalje u izveštaju, identifikovale "Kinu i Rusiju kao dva glavna strateška izazivača". Novo suparništvo između tri velike sile ispoljava se sasvim drugačije nego u prošlosti. Sukob između Vašingtona i Pekinga trenutno se najviše odražava na ekonomska i trgovinska pitanja. Rusija i Kina se, s druge strane, osećaju ujedinjeni u svom „savezu autokratija" kao protivgrači Zapada, ali su i međusobno konkurenti i pomno vrebaju jedna drugu kada se radi o geopolitičkim pitanjima.

Politika | 16.02.2018

S druge strane, rivalstvo između Rusije i Sjedinjenih Država postoji prvenstveno u politici naoružanja. I ovde izveštaj o bezbednosti daje malo nade za brzo poboljšanje. Nakon raskida Ugovora o zabrani upotrebe nuklearnih raketa srednjeg dometa (INF), pod pitanjem su i drugi delovi sporazuma. U ovom trenutku, čini se "malo verovatnim" da će Moskva i Vašington produžiti najnoviji sporazum o strateškom naoružanju poznat pod nazivom " START ", čiji rok važenja ističe 2021. godine.

A šta radi Evropa, koja izgleda da nije prisutna u svim tim strateškim planskim igrama? Evropska unija je loše pripremljena za novo nadmetanje velikih sila, i to ne samo zbog rasprave o " više strateške autonomije" za stari kontinent. Trenutno niko nema dobro osmišljen "plan B", s kojim bi se Evropa bezbednosno-politički mogla emancipirati.

Gdje su "čuvari liberalnog poretka"

I dok svetski poredak ulazi u "novi interregnum" (op. red. međuvlašće), preostali branioci liberalnih vrednosti muče se da prođu kroz ovu fazu nebezbednosti i nestabilnosti. Neki kandidati, kako se primećuje u Minhenskom izveštaju-u, imaju volje ali ne i spremnosti da se pokažu kao čuvari liberalnog poretka, dok drugi koji bi to mogli, nemaju volje ili su nesposobni da pokažu svoje veštine".

MSR detaljno razmatra kakav potencijal nude zemlje kao što su Kanada ili Japan. U posebnom poglavlju bavi se Velikom Britanijom kao zemljom koja je „doduše značajno uticala na formiranje liberalnih vrednosti i koja bezbednosno-politički ima puno toga da ponudi, ali koja sebe i svoje partnere izlaže bezizlaznosti Bregzita". Iako su ljudi u Londonu, Parizu i Berlinu više puta rekli da bi saradnja trebalo da se nastavi i u budućnosti, već je sada jasno da će "proces Bregzita na obe strane kanala izazvati ozbiljne štete".

Poziv na "Savez multilateralaca"

Dakle, ko treba da pokupi delove polupanog svetskog poretka? Pred svoje predstojeće pojavljivanje na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, nemačka kancelarka Angela Merkel je u video poruci rekla da želi raditi na očuvanju međunarodnih institucija. To je, po njenim rečima, sada "u najmanju ruku jednako važno kao što je bilo tokom hladnog rata".

Nemačka je posvećena liberalnom svetskom poretku. Ministar spoljnih poslova Haiko Mas nedavno je pozvao na formiranje globalnog "Saveza multilateralaca". Ali kako je tako nečem teško udahnuti život, pokazuje saradnja sa Francuskom, nesumnjivo najvažnijim partnerom Nemačke u Evropi.

Novo istraživanje fondacije Friedrih Ebert pokazuje da samo 42 posto Francuza, ali zato 59 posto Nemaca smatra da bi njihova zemlja na međunarodnom planu trebalo da ostane uglavnom neutralna. Vojne intervencije odbacuje mnogo više Nemaca (65 posto) nego Francuza (50 posto). To je odraz različitih političkih procesa i strateških kultura Berlina i Pariza.

"Trenutna kriza transatlantskog partnerstva je veći izazov za Nemačku nego za Francusku, koja je uvek imala nezavisniji pristup", kaže se u Minhenskom bezbednosnom izveštaju.

Na koji način bi se te razlike mogle politički rešiti, Berlin i Pariz hitno moraju razmotriti. Ali, kancelarka Merkel i predsednik Emanuel Makron za to u Minhenu neće imati priliku. Francuski šef države je pre nekoliko dana, na iznenađenje svih, otkazao svoje učešće na konferenciji - zbog "poteškoća sa terminima i unutrašnjo-političkih ograničenja”.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Povezani sadržaji

Pratite nas