Svet u malom

Na centralnom parkiralištu taksi vozila na aerodromu Pariz Šarl De Gol pada kiša sa susnežicom. Iznad krovova teriminala vidi se kako startuje boing, erbasi poleću za Singapur, Njujork ili Moskvu. Pred kapijama grada pejzaž je širok - za vozače iz svih zemalja, koji dovode u Pariz i odvoze iz Pariza goste, isto tako iz svih zemalja, vreme čekanja može da bude dugo, jako dugo.

Stotine taksista

Na stotine automobila bež boje sa natpisom „taksi parisien“ čekaju u redu.Taksisti razgovaraju, odlaze na kafu u obiližnji bistro ili se kartaju. Vijetnamci, Jermeni, Tunižani, Francuzi, Portugalci - izbeglice, doseljenici, nomadi.

Jedan aktivista saveza taksista FNAT kaže:

„Ovde imate prevodioce za sve jezike, čak za svaki dijalekt“.

FNAT deli letke, sa najnovijim zahtevima, a njegov predsednik Alen Estival stoji po zimi i razgovara sa takststima: o Bogu i svetu, a pre svega o vladi. Taksista u gradu ima 16 000 – deset hiljada više nego u Berlinu.

Njima nije lako, kaže predsednik saveza, zbog stalnih zastoja u saobraćaju, čak i poslovni ljudi se radije odlučuju za bicikl ili neko drugo prevozno sredstvo.

Najrazličitije životne priče

A kada šofer taksija konačno dođe do gosta i vozi ga u centar grada pruža se prilika da mu ispriča svoj život. Među taksistima ima sinova senegalskih seljaka koji su još bosi išli u školu, pre nego što su došli u Francusku. Tu su i deca preživelih „ljudi iz čamca“, koji su čamcima bežali tokom vijetnamskog rata, deca koja su u Evropi dobila novu šansu. Tu su i jermenski nastavnici koji su preživeli veliki zemljotres, Kinezi – katolici, koji su morali da napuste domovinu , Alžirci koji još nisu zaboravili stari, kolonijalni rat ... Na zadnjem sedištu taksija od Roasija do Pariza svaki bi gost mogao da zapiše po neku žalopojku iz neke daleke kulturne sredine.