Sveta, prljava reka

Na obalu reke Gang u gradu Varnesa svakog dana dolaze hiljade ljudi koji peru odeću. Među njima je i Vijaj Kumar. I on, kao i njegov otac i otac njegovog oca, pere veš u reci. Ritmički udara platno po granitnoj steni obale i svuda oko njega rasprostrta su šarena platna koja se suše na jutarnjem suncu. „Svakog dana sam ovde. Počinjem u pet ujutro, kasnije u toku dana sve ispeglam i uveče isporučim opranu odeću ljudima kod kuće.“

Mesto na kome Vijaj pere svoju odeću je neposredno pored jednog od mesta na kome se u Varanasiju spaljuju mrtvaci. Jer, to nije običan grad i obično mesto. To je mesto gde se božanstvo Šiva susreće sa Maa Ganga, Majkom Ganga – kako Indijci zovu svoju reku. Svake godine milioni hodočasnika dolaze tu na obredno čišćenje u Svetoj reci. A onome ko umre ili bude spaljen u Varanasiju, sleduje mokša, konačno i željeno oslobađanje od ciklusa smrti i ponovnog rođenja koje je inače dato samo za posvećene.

„Naravno da su lomače problem“

Zato je i na mestu gde Vijaj pere veš neprekidna povorka sprovoda, a lomače se gotovo ne gase. Oko njega u reku, ali i na njega i njegov veš, pada i pepeo ljudskih ostataka. Od pogrebnih lomača i dima, teško se diše.

„Naravno da je problem što se tela spaljuju odmah pored mene, ali šta da radim? To je u mojoj porodici tradicionalno mesto na kojem peremo veš i ne bih mogao nigde drugde da odem. Vlada nam je pre nekoliko godina obećala drugo mesto, ali ništa se nije promenilo.“

Nadležnima nije trn u oku obredno mesto spaljivanja mrtvih. Protiv tog svetog mesta se ništa niti ne sme reći. Umesto toga, optuženi su Vijaj i njegove komšije za to da njihova sapunica dodatno zagađuje reku od koje živi više od 400 miliona ljudi. Indijski stručnjak za ekologiju reka, B.D. Tripati sa Univerziteta Benares tvrdi pak da su zapravo i te obredne kremacije, i perači veša sitnica s obzirom na veliku zagađenost reke Gang.

Kanalizacija, industrija, hemija iz poljoprivrede...

Gang je dugačak oko 2.500 kilometara, protiče kroz čak dvadesetak velikih urbanih naselja i sav otpad, ljudski, industrijski i od poljoprivrede, sliva se u reku. U njoj je ogromna količina opasnih industrijskih otpada, od teških metala pa do raznih otrova. Od tri milijarde litara vode koja se u reku izliva svakog dana, samo trećina prolazi kakve-takve sisteme za pročišćavanje.

Tripati tvrdi da je hitno potrebno učiniti nešto da bi se zaštitila reka Gang i stotine miliona ljudi koji žive od nje. Ako se ništa ne uradi, reka će se fragmentirati u bare i brzake: „Čitava struktura reke će se promijeniti“, upozorava stručnjak.

I Jajal Sahani može da potvrdi da reka više nije ono što je nekad bila. On zarađuje za život prevozeći čamcem hodočasnike i turiste. Seća se svog detinjstva kada je reka bila još tako čista da je voda iz nje mogla da se pije. On sada ima pedeset godina i ne pada mu na pamet ni da stavi u usta vodu iz reke. „Ako pijete vodu iz reke, odmah ćete se razboleti", upozorava nas.

„Reka ostaje srce hinduizma“

I Kumar se žali da je reka u kojoj pere veš, sve prljavija. Ali on je uveren da su najveći problem velike fabrike i „big biznis“ koji koristi reku i ništa joj ne pruža zauzvrat. „Vlasti bi trebalo da kontrolišu velike fabrike, a nas obične ljude da puste na miru. Mi nemamo drugog izbora nego da radimo tu, na reci.“

Na svakom drugom mestu i na svakoj drugoj reci, to bi bio samo ekološki i problem. U Varnasiju, na obali rijeke Gang, to je i sve veći verski i obredni problem. Sve manje ljudi oseća bliski i sveti odnos prema tako prljavoj Maa Ganga, žali se hinduistički naučnik Krišnakant Šukla. Ipak, on je siguran da će reka Gang, pošto ima tako izuzetno mesto u hinduističkoj kosmologiji, ostati srce hinduističkog života, bez obzira na pritisak modernog života.

Mitovi su još uvek živi u Varanasiju. „Zbog nekog neobjašnjivog čuda, ovde možete još uvek da nađete ljude koji svakog dana obavljaju svoje obrede, onakve kakvi su se obavljali još pre hiljadu godina“, tvrdi Krišnakant. „To je fantastično, i zaista ne znam da još negde na svetu postoji takvo mesto.“

Autori: Janak Rogers, Varanasi / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković