Svetska baština i korejski robovi

Nakon višenedeljnih rasprava, tačnije prave diplomatske krize između Japana i Južne Koreje, dve zemlje su postigle istorijski dogovor. Po prvi put u posleratnoj istoriji Japana, ta zemlja priznaje da je „veliki broj Korejaca i drugih, protiv svoje volje i pod teškim uslovima, četrdesetih godina morao da radi u japanskim industrijskim zonama“. Tako piše u saopštenju japanske delegacije UNESCO, koja je objavljena ubrzo nakon proglašavanja 23 istorijske industrijske lokacije u toj zemlji Svetske baštinom. Japan je spreman da preduzme „odgovarajuće mere u znak sećanja na žrtve“ kao i da uspostavi informacioni centar na odgovarajućim mestima.

Time je japanska strana tačno sledila preporuke ICOMOS-a, Međunarodnog saveta za spomenike koji je preporučio Japanu da preduzme mere kako bi čitavu istoriju lokacija učino vidljivom. To je upravo ono što Japan do sada nije uradio. Japan se nikada nije zvanično izvinio Južnoj Koreji zbog prinudnih radnika tokom japanske okupacije. Nominovanje ukupno 23 industrijska mesta iz perioda Meiđi od 1850. do 1910. godine, Japan je opravdao činjenicom da je Japan bila prva nezapadna zemlja koja se industrijalizovala. Time je Južna Koreja izbila u prvi plan. Jer, Japan je okupirao i kolonizavao Koreju baš 1910. Posebno tokom Drugog svetskog rata, na ostrvima poput Hašime, masovno su korišćeni korejski prinudni radnici.

Hašima je sada pusto ostrvo

Na ostrvu Hašima, najpoznatijem od svih mesta nominovanih za svetsku baštinu, 1916. je izgrađen prvi oblakoder u Japanu. Od 1890. do 1974. Micubiši je tamo imao rudnik uglja. Na samo šest hektara tamo je živelo skoro pet i po hiljada ljudi. Pored Korejaca, tamo su radili i kineski ratni zarobljenici iz Drugog svetskog rata. Kada je rudnik zatvoren odjednom su svi nestali sa stog ostrva. Danas su tamo samo impresivne ruševine, poznate širom sveta: U filmu iz serijala o Džemsu Bondu Skyfall tamo se krije zlikovac. Čak su i Gugl i Soni koristili ruševine kao kulisu za reklame.

Proglašavanje Hašime svetskom baštinom ne samo da će povećati popularnost ostrva, već će se time Japan priznati kao prva nezapadna nacija koja industrijalizovana još u 19. veku – mnogo pre Kine. Za kritičare, međutim, industrijalizacija je išla ruku pod ruku da imperijalističkom praksom: jer Japan je ubrzo okupirao Koreju.

Dokle god Japan ne prizna celu priču ne treba da dobije status svetske baštine, tvrdila je Južna Koreja i zvanično uložila protest protiv japanskog predloga: „Stavljanjem ovih mesta na listu UNESCO vređa se dostojanstvo preživelih.“ To bi bilo u suprotnosti sa statutom i ciljevima Konvencije UNESCO, prema kojima Svetska baština ima izuzetnu univerzalnu vrednost i „pripada svim narodima sveta“. Ako Japan prizna celu istoriju, Južna Koreja nema ništa protiv da se to mesto proglasi svetskom baštinom.

Čini se da je sada, uz posredovanje UNESCO. došlo do dogovora. „Radujem se od srca“, rekao je premijer Japana Šinzo Abe. „Mi smo odlučni da sačuvamo ova divna mesta koje govore o dostignućima naših predaka i prenose istoriju na sledeću generaciju.“ Južna Koreja je dodala da se nada da će ICOMOS i UNESCO nastaviti da prate događaje u vezi sa ovim, i biti garant da će Japan zaista i ispuniti svoje obećanje.