Svetski dan humanitarnih radnika

19. avgust uzet je za Dan humanitaraca kao podsećanje na godišnjicu bombaškog napada na sedište UN u Bagdadu, kada je 2003. godine poginulo 22 ljudi.

Samo prošle godine 260 humanitarnih radnika bili su žrtve napada i otmica, dok je njih 122 poginulo. Dvoje civila zaposlenih u misiji UN u Avganistanu koji su poginuli prošlog četvrtka u samoubilačkom napadu na konvoj NATO u Kabulu, gorko su podsećanje da broj od 69 poginulih humanitarnih radnika u ovoj godini nastavlja da raste.

Prema podacima UN, u poslednje 3 godine broj napada na humanitarce širom sveta porastao je za 61 procenat, što predstavalja skoro tri puta više napada u onosu na situaciju iz 2000. godine.

U UN ističu da je ubistvo onih koji koji pokušavaju da pomognu drugima posebno sraman čin. One pozivaju sve zemlje da se ujedine u prevenciji ovakvih zločina, ali i u kažnjavanju počinilaca.

Povratiti poštovanje u simbol crvenog krsta

Iz EU, koja sa izdovjenih milijardu evra humanitarne pomoći u 2008. spada u najveće svetske donatore, podsećaju da je potrebno povratiti poštovanje i razumevanje za osnovne humanitarne simbole kao što je crveni krst na ambulantnim kolima. Džon Klensi, portparol u Evropskoj komisiji za Dojče vele kaže:

„Želimo da poručimo ljudima da ne pucaju na ambulantna kola. Ne želimo da radnici koji donose pomoć ugroženim civilima i sami budu ugroženi. Želimo da se poštuju humanitarni zakoni i da se na svaki način pomogne radnicima koji sami pokušavaju da pomognu ugroženim civilima da prežive.“

Klensi ističe da je važno da ljudi shvate da u humanitarnom poslu nepostoje politička stanovišta, i da je u pitanju sušta potreba da se ugroženmima, kako na ratom zahvaćenim teritorijama, tako i onima stradalim u prirodnim katastrofama, obezbedi brza i adekvatna pomoć.

Humanitarci nisu vojnici

Mnoge vojne misije širom sveta, a posebno misije NATO, najpre u Avganistanu, za strateški cilj imaju da obezbede sigurnost, ali isto tako i da rade na rekonstrukciji i na pomoći lokalnom stanovništvu. Dok zagovornici takve strategije, u kojoj vojska učestvuje u humanitarnoj pomoći, kažu da je to dobro kako bi ljudi znali da vojnici rade u njihovom interesu i da nisu okupatori, iz humanitarnih organizacija navode da upravo takva strategija dovodi humanitarne radnike u opsnost. Herald Hapnel predstavnik organizacije „Keritas Evropa“ za Dojče vele kaže:

„Ako se stvari pomešaju, naprimer, ako se ne napravi razlika između humanitarnog posla koji obavlja vojska, lokalno stanovništvo lako može da pomisli da su i humanitarne organizacije deo vojne organizacije i da se zapravo bave vojnim , a ne civilnim pitanjima.“

I dok iz godine u godinu raste opasnost po humanitarne radnike, širom sveta raste i potreba za humanitarnom pomoći. Međunarodne humanitarne organizacije danas suočavaju se kako sa već postojećim tako i sa novim problemima koji prate globalna dešavanja kao što su kilmatske promene, finsnsijska kriza, glad i siromaštvo, nedostatak vode i enrgije, kao i pandemije.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Djerković