Svetu preti finansijski kolaps

Ako do 2. avgusta ne bude postignut dogovor o povećanju nivoa zaduživanja američki budžet će biti blokiran i SAD će postati platežno nesposobne. O tome list Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Zadužene zemlje evrozone nisu jedine koje su iskusile moć i uticaj rejting agencija. I SAD, čiji je dug dostigao vrtoglave visine, pod njihovim su budnim okom. Tako agencija Mudis smatra da je do sada izvanredan bonitet SAD ugrožen i preti da će ga sniziti ukoliko se predsednik i Kongres uskoro ne dogovore o povećanju granice zaduživanja vlade i uopšte o ozbiljnom planu zdrave budžetske politike.

Zabrinuti Kinezi

Finansijsku politiku Vašingtona pažljivo prati i njegov najveći poverilac – Kina. Kritike iz Pekinga na račun neuspešnih pokušaja da se kriza stavi pod kontrolu ukazuju na zabrinutost za vrednost američkih državnih obveznica koje je u ogromnim količinama kupila Kina. Sve skupa je rizično za svetske finansije i izuzetno neprijatno za SAD.

Američki političari zato su pod ogromnim pritiskom. I centralna banka već je na putu verbalne eskalacije upozoravajući na teške posledice ukoliko se Obama i republikanci ne dogovore. U tom slučaju mogli bi da uslede veliki potresi na finansijskim tržištima, poručuju iz Federalnih rezervi. Istina, čini se da mnogima među učesnicima u pregovorima to postaje jasno i trenutna zategnutost ukazuje u tom pravcu. Ali, dok deo republikanaca traži izlaz iz ćorsokaka, čime bi sačuvali i izglede na pobedu na izborima sledeće godine, drugi deo istrajava na sukobu. Neki se u toj meri drže principa „manji izdaci, niži porezi, manje države“ da su spremni na dalje zaoštravanje dužničke krize, čak to žele.

Koliko je to odgovorno, odnosno neodgovorno videće se najkasnije u trenutku kada SAD zaista budu kažnjene od strane tržišta i najvažnijih poverilaca. Pitanje ko je politički odgovoran biće tada od drugorazrednog značaja. Još ima vremena da se spreči pad sa litice. Ali, sve u svemu slika je mračna: Evropljani već dve godine nastoje da se spasu dužničke krize, Amerikanci, rukovođeni političkim i ideološkim interesima, srljaju pravo u nju“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Dvostruki puč

Pod naslovom „Zastoj u Kairu“ list Zidojče cajtung komentariše trenutnu situaciju u Egiptu:

„Suštinu svake revolucije predstavlja nada da će novo biti bolje od starog. Ali, ispod revolucionarne površine gotovo uvek ostaju stare, duboko ukorenjene strukture – u politici, privredi, kulturi i društvu. Neretko, samo im se vešto menja etiketa što dovodi do situacije koja je gotovo identična sa onom starom. I egipatska revolucija je na najboljem putu da na taj način obmane njene učesnike. Vojska, još proletos slavljena kao spasiteljka naroda od diktatora Hosnija Mubaraka, sada je na putu istinskom demokratskom preobražaju.

To nije iznenađenje. Revolucija na Trgu Tarhir počela je u januaru kao ustanak za rušenje sistema. Ustanak je zaustavljen u februaru vojnim pučem. Generali su proklamovali:“Ne pucamo na narod“. Oni su srušili ostarelog Mubaraka i na taj način prikrili dvostruki puč – protiv predsednika, i protiv naroda. Zaustavili su proces na čijem bi kraju bio srušen celokupan Mubarakov sistem, uključujući i vojni aparat.

Egipatska revolucija, koja još to nije ili možda nikada nije ni bila, otada je blokirana. Borci za demokratiju iz prvih dana sada pokušavaju da ožive raspoloženje iz januara. Ponovo zauzimaju Trg Tahrir, zahtevaju što pre suđenja glavešinama starog režima i zaista novi ustav.

Jedan od osnovnih razloga zastoja je u tome što nikada nije postavljeno pitanje o ulozi vojske. Generali su pravovremeno dopustili da Mubarak padne. Shvatili su da on ne može da se održi, ali zato može da se održi (stari) sistem.

U sopstvenu korist

Oficiri garantuju javni red i posreduju u sopstvenu korist između demokrata i islamista, one koji im nisu po volji izvode pred vojni sud. Iza kulisa i dalje zarađuju kao i ranije u svojim civilnim fabrikama, dobijaju oružje iz SAD i ne dozvoljavaju da se zaviri u vojni budžet.

U Egiptu se možda mnogo promenilo rušenjem Mubaraka, ali je za armiju za sada sve ostalo po starom. Kao navodni garant revolucije prećutno kao preduslov za bilo kakve poludemokratske promene postavlja zaštitu sopstvenih inetersa i institucija.

Ali, sama vojska je bila jedan od nosećih stubova Mubarakovog režima. Ona je to ostala do danas i bez Mubaraka. Sve dok se ne postavi pitanje njene uloge u državi korupcije i mučenja teško da revolucija može da dovede do uspostavljanja demokratskog društva“, piše Zidojče cajtung.

Priredio: Nenad Briski
Odg. urednik: Nemanja Rujević