Svi ćemo raditi „na oblaku“

Jednog dana svi ćemo raditi „na oblaku“. Naime, sve što je potrebno za rad na kompjuteru i za virtuelnu komunikaciju biće centralno pohranjeno „na oblaku“. Rene Oberman iz nemačkog Telekoma kaže: „Rad ‘na oblaku’, ili kako se to na engleskom kaže ’cloud computing’ nije kratkoročna pojava nego trajni trend. Zahvaljujući tome privreda će biti efikasnija, biće obezbeđen veći manevarski prostor i postojaće mogućnost da se uvek koristi najsavremeniji softver i to po povoljnijoj ceni.“

Na takvom „oblaku“ postoji prostor za pohranjivanje podataka. Umesto da se oni pohranjuju na spoljnom tvrdom disku ili na CD moguće ih je smestiti na oblaku. Taj oblak stavlja na raspolaganje i softver. Za korisnika to znači sledeće: nije mu potreban kompjuter kao do tada, nego je dovoljan pristup internetu. Ako želi da napiše pismo, korisnik se uloguje na oblak i koristi ofis-softver iz njega. Kompanije na taj način mogu da organizuju cela finansijska odeljenja i dovoljan im je samo brzi pristup internetu.

Šef Majkrosofta Stiv Bolmer smatra da će sve više korisnika želeti da radi na oblaku i kaže: „Vidimo da je u svetu sve više ljudi koji su zainteresovani da rade na oblaku“. A tehnički direktor amazon.com Verner Fogels objašnjava kako takav oblak funkcioniše i kao primer uzima „amazon oblak“: „Amazon je napravio servis za infrastrukturu. To su, na primer, kompjuterske službe, pohranjivači podataka, zbirke podataka, mreže. Do sada, svaka firma morala je sve to da kupi za sebe. Sada im to nudimo kao servis – dakle, ne moraju više da kupuju, nego na sat iznajmljuju sve što im je potrebno. Sve mogu da koriste, a ništa ne moraju da kupe.“

Šta će biti sa našim podacima?

Međutim, na mnoga pitanja još nema odgovora. Pre svega, koliko su sigurni podaci na oblaku? Kako da šifriram moje podatke? Ko će imati pristup kojim podacima? Koji kriterijumi će se primenjivati za zaštitu podataka? Problem je pre svega neprestana dostupnost podataka. O tome Patrik Šmit iz kompanije CISCO kaže:

„Ako mene pitate to je danas od presudnog značaja. To znači da podaci na oblaku moraju biti dostupni u svakom trenutku, baš kao danas u sopstvenom računaru ili računarskom centru. Na primer, Fejsbuk, koji je neka vrsta oblaka, se ‘srušio’ i nekoliko sati nije bio dostupan. Tako nešto ne bi smelo da se desi. Firma koja nudi usluge na oblaku mora garantovati da će on u svakom trenutku biti dostupan ili se niko neće opredeliti za tu uslugu.“

Otvoreno je i pitanje standarda u zaštiti podataka. O Amazonu tehnički direktor Verner Fogels kaže: „Ako pohranite podatke u EU, onda vam garantujemo da oni neće stići nigde drugde. A ako kao korisnik iz Nemačke te podatke skladištite u azijski ili američki oblak isto tako vam garantujemo da oni neće otići nikuda iz njega“.

Patrik Šmit iz kompanije CISCO smatra da to nije dovoljno i da se nešto očekuje i od zakonodavca: „Lepo što to Amazon obećava, mislim da je to korak napred. Ali, to nije kraj. Moraju postojati i političke smernice koje onaj koji nudi usluge mora da prihvati i poštuje“.

Autori: Dirk Kaufman / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević