Svi putevi gasa vode preko Rusije?

Rusija raspolaže trećinom svetskih rezervi gasa, a proizvodnju i prodaju kontroliše Gasprom. Kompanija, koja ima monopol na gas, pod potpunom je kontrolom Kremlja, tako da posao sa gasom ima i važnu političku dimenziju. Prijateljski raspoložena Belorusija gas kupuje po povlašćenoj ceni, Ukrajina, koja bi u NATO i Evropsku uniju, plaća mnogo više.

Ali, Ukrajina nije samo kupac ruskog gasa, ona je i zemlja tranzita. Evropa dobija petinu gasa kroz ukrajinske gasovode. Prema ruskoj računici to je 80 odsto gasa koji izvozi na zapad Evrope. Zavisnost je dvostrana – Ukrajini je potreban ruski gas, Rusiji ukrajinski gasovodi.

Svi učesnici u poslu bi da manje zavise jedni od drugih i zato su se Nemačka i Rusija dogovorile o izgradnji gasovoda ispod Baltičkog mora kojim bi gas iz Rusije stizao direktno do Nemačke. Ukrajina više ne bi bila važna, ali bi njena zavisnost od ruskog gasa ostala.

Trenutno, u Nemačkoj nema razloga za paniku; dve trećine gasa u Nemačku stiže sa severa i zapada Evrope. Međutim, srednjoročno će opadati uvoz iz Norveške, Holandije i Velike Britanije, jer će tamošnje zalihe biti manje, tako da će zavisnost od Rusije ubuduće biti veća.

Ima li nade za Nabuko?

Zato su se Nemačka i druge članice Evropske unije opredelile za gasovod Nabuko kojim bi gas u Evropu stizao iz područja Kaspijskog mora – i to mimo Rusije. Međutim, projekat zapinje, jer potencijalni isporučioci – Azerbejdžan, Kazahstan, Turkmenistan, ali i Iran, oklevaju. Pretpostavlja se da iz pozadine konce povlači Moskva.

Pa čak ako Nabuko i ne bude izgrađen, teško je verovati u superkatastrofu – prekid ruskih isporuka gasa. Naime, tri četvrtine ruske nafte i 90 odsto gasa prodaje se na zapadu Evrope. Aletrnativnih tržišta nema – Kina nije upućena na Rusiju, a između dve zemlje nema ni naftovoda, ni gasovoda. Dakle, ako Rusija ne prodaje gas i naftu Zapadu preostaje joj samo da sedi na svom bogatstvu.