Svi vole Luisa

Ipak, maleni Majnc i veliki Šalke imaju i nešto zajedničko. Ime mu je Luis, a prezime Holtbi, a u poslednje vreme se zanima golovima i asistencijama i odlično mu ide. Holtbi je, naime, fudbaler Šalkea na privremenom radu u Majncu. Igra na poziciji koju komentatori vole da zovu „vezom srednjeg reda i napada“. Italijani za to imaju efikasniji izraz – „trećečetvrtinac“ – onaj koji igra u trećoj četvrtini terena.

No, Luis zna i da ode skroz napred, itekako. Ove sezone je dao dva gola (mada su mogli da mu pripišu i subotnji protiv Hofenhajma) i imao već šest asistencija na sedam utakmica. Kako igra, najbolje je opisao selektor Joakim Lev koji je posle Holtbijeve simultanke sa odbranom Hofenhajma rekao je da je vredelo platiti kartu samo zbog ovog momka (Zar Lev plaća kartu!?). Nema sumnje da će Majnc najzad imati reprezentativca Nemačke.

Najveći trošadžija Bundeslige

Iako, Luis Holtbi tehnički i dalje može da igra za Englesku, zemlju svog oca, ali gotovo ne postoji verovatnoća da će to učiniti jer je ceo život proveo u Nemačkoj gde je i rođen pre samo 20 godina. Već kao 14-godišnjeg dečaka sačekao ga je veliki šok. Igrao je u mlađim kategorijama Borusije iz Menhengladbaha, a tamo je neko procenio da od njega neće biti ništa jer je – premali.

Holtbijevi se nisu dali pokolebati i odveli su sina u omladince drugoligaša Alemanije iz obližnjeg Ahena. Tamo je Luis došao do prvog tima pre nego što je, pred prošlu sezonu, trener i menadžer Feliks Magat odlučio da ga dovede u Šalke u cilju izgradnje mladog i jeftinog tima. Šalkeu je išlo dobro, ali Holtbiju, mladiću u iskušenjima najjače lige Nemačke, nisu cvetale ruže pa je na polovini sezone pozajmljen Bohumu gde je igrao sasvim dobro iako je tim ispao iz Bundeslige.

Šalke je okrenuo ćurak i, od jeftinog eksperimentalnog tima koji je zamalo bio šampion, izrastao u najvećeg trošadžiju, pokazaće se – uzaludno. Magat je tražio novac da nadomesti odlazak Kevina Kuranjija, doveo je Raula i Huntelara. Sedam utakmica u kojima je Šalke svega dva puta ostao neporažen pokazale su da nije problem u ovom bivšem dvojcu Reala – nego u tome što nikog nema da im doda loptu. A odbranom duva promaja jer istrošeni Mecelder ne može da odmeni istovremeno Vestermana (prodat HSV-u), Bordona (igra valjda u Kuvajtu ili nekoj sličnoj naftom bogatoj zemlji) i Rafinju (svađao se stalno sa Magatom pa prešao u Đenovu).

No vratimo se na onog dodavača lopti. Magat je jurio takvog igrača od početka prelaznog roka. Svog omiljenog fudbalera Zvjezdana Misimovića nije uspeo da dovede iako je nudio u zamenu i Peruanca Farfana koji briljira u Gelzenkirhenu. Od toga nije bilo ništa pa je Magat još jednom posegnuo za debelim buđelarom kluba i doveo Hurada iz Atletika za „tričavih“ 18 miliona evra.

„Maleni Majnc“ na vrhu tabele

Svo to vreme niko nije za ozbiljno uzimao mladog Luisa Holtbija koji je prosleđen da se dalje kali u Majncu, klubu koji je, kao i Bohum, večiti preletač iz Prve u Drugu ligu, i obratno. Magat se sada sigurno kaje. Mora da se setio Holtbija kada se u subotu na utakmici u Nirnbergu njegov skupoceni Hurado okliznuo, izgubio loptu, svi mu se smejali, a Nirnberg zamalo dao gol. Dao ga je, doduše, nešto kasnije – taman na vreme. Sreća u nesreći po Šalke je da bar zna ko će mu sledeće sezone biti glavni igrač i što neće morati da se utrkuje za Holtbija sa Bajernom, Borusijom i Leverkuzenom. Najbolje od svega je što neće morati ništa da ga plati. E sad, u kojoj će ligi igrati Šalke – nije baš za prognozu posle iskustva sa Hertom.

Lusi Holtbi će se izvesno vratiti u Gelzenkirhen. A Majnc ostaje, kao što piše na početku teksta, samo „maleni Majnc“. Jer dok klub suvereno stoji na vrhu tabele sa rekordnim nizom početnih pobeda, dok se cela Nemačka i pola sveta dive fudbalu koji igra tim Tomasa Tuhela, odvijaju se i neke druge stvari koje podsećaju da je nemački fudbal izdeljen na velike i male. Recimo, Majnc je prošle godine ostvario najbolji rezultat u istoriji kluba (9. mesto), ali nije uložio mnogo novca u tim i, što je još važnije, nije ni pokušao da proširi stadion koji je, sa nešto više od 20.000 mesta, najmanji u Bundesligi. Sada je stadion, naravno, uvek krcat i verovatno uprava žali što nema, recimo, stadion poput Kelnovog sa 50.000 mesta.

Drugi, još tužniji, pokazatelj koliko Majnc vodi neravnopravnu bitku za Salataru je činjenica da dva najbolja i najtalentovanija igrača tima odlaze sledeće sezone. Pored pomenutog Holtbija, mladi Andre Širle će takođe napustiti Majnc – već je prodat Leverkuzenu za oko 8 miliona evra. Ipak, do tada je crveno-belima ostalo još 27 utakmica prvenstva u kojima se bore za istoriju. A ove sezone svi potajno navijaju za njih. I ove sezone, svi vole Luisa.

Autor: Nemanja Rujević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković