Svinjski grip ili alergija na brojke?

Antesova reč ima posebnu težinu, on je upravnik Nemačkog centra Kokren u Frajburgu, nevladine institucije koja vrednuje naučne podatke. I sada je u Zidojče cajtungu napisao tekst:

„Scenariji strave i užasa sa velikim brojem mrtvih postali su moda u vremenima svinjskog gripa: „35.000 mrtvih ove zime, samo u Nemačkoj“. Najavljivani talas je „konačno“ stigao, a drugi, još gori, stiže na proleće!

Za one koji su sumnjičavi prema tome, stručnjaci konstatuju da broj infekcija značajno raste, kako bi potvrdili da je talas zaista počeo. Pojedinačni smrtni slučajevi se naširoko i nadugačko razvlače po medijima. Grafike se pokazuju da se nalazimo na ivici ponora…

Za one koji se bave primerima kako ne treba baratati brojkama – zlatna vremena! Ima svega što se još brucošima utuvljuje kao – tako nemojte nikada! Pritom su pravila jasna i jednostavna.

Besmisleni podaci i pogrešne statistike

Potpuno je besmisleno brojati pojedinačne smrtne slučajeve i pojedinačne slučajeve onih koji su doživeli neželjena sporedna dejstva vakcine – ukoliko se ne kaže koliko je ljudi inficirano i koliko je ljudi vakcinisano.

Još važnije je to što se rizici nalaze u međusobnoj konkurenciji. Vrednovati njih znači odmeriti rizik od svinjskog gripa i rizik od vakcine. Metode koje se za to koriste su kliničke studije i sistematsko posmatranje u praksi.

Mada zvuči jednostavno, u stvarnosti je, nažalost, stanje drugačije. Nemamo na šta da se oslonimo – rupa u znaju je neverovatno velika! Čak i najobičnije pitanje: Šta znači blagi oblik i koliko inficiranih ima takav oblik gripa - nemaju nikakv empirijski odgovor. Začuđujuće, s obzirom na prognoze da bi Nemačka privreda zbog bolovanja mogla da bude veoma oštećena.

Ni na centralno pitanje – Koliko ima inficiranih u Nemačkoj? - ne može sa pouzdano odgovoriti.

na sledećoj strani: Nedostatak znanja znači nesigurnost

Nedostatak znanja znači nesigurnost

Posebno uznemirujuće za javnost su informacije o vakcini. Stalno ponavljati da je vakcina bezbedna - je pogrešno – i neće biti više istine u tome pa makar to činili predsednici Paul Erlih instituta i Robert Koh instituta. (vrhunske merodavne institucije u Nemačkoj u ovoj oblasti- prim. prev)

Isto tako je pogrešno govoriti da vakcina nije bezbedna, što često ponavljaju protivnici vakcine. Reč bezbedan u ovom kontekstu navodi na pogrešne zaključke – jer u ovakvom slučaju bezbednosti ili sigurnosti kakvu bi smo želeli– jednostavno nema, niti će je biti. To nije nikakva specifičnost ove vakcine, to je tako.

Svaki lek u fazi pripreme za tržište prolazio kroz testove, kroz razvoj tokom kojeg se čini sve da se štetna dejstva minimalizuju. Međutim,ni na kraju tog procesa ne postoji stopostotna sigurnost – niti će je ikada biti.

Odnositi se racionalno!

Do sada najpouzdanije brojke stižu nam sa južne polulopte – tamo je zima skoro prošla. I one ne nude povod za paniku. Ali to ovdašnji mediji ne žele ozbiljno da uključe u diskusije o svinjskom gripu. Nesposobnost ovog društva da se odnosi prema rizicima je prosto zastrašujuća.

Završna reč: nema razloga za preterano uzbuđenje zbog gripa. Uprkos svoj tragici pojedinačnih sudbina – sve je u granicama normale.

Više pažnje bi trebalo bi posvetiti suzbijanju pandemije u medijima. Odgovorno interpretiranje celovito i transparentno predstavljenih brojki, mora biti osnova za individualne i društvene odluke. Međutim, očekivati na osnovu toga bezbednost je utopijski.

Mi moramo naučiti da se prema nečemu što je nesigurno odnosimo sigurno i racionalno“.

Autori: Gerd Antes / Dijana Roščić

odg .urednik: Nemanja Rujević