Tadić dobrodošao u Vukovar

Srpski predsednik Boris Tadić dobrodošao je u Vukovar, izjavila je premijerka Hrvatske Jadranka Kosor i dodala da bi Tadićev dolazak svakako bio dobar potez. Ali, naglašava Kosorova, u kontekstu suradnje sa Tribunalom u Hagu i „ u Hrvatskoj se očekuje da konačno i Mladić, ali i Hadžić budu uhapšeni i izvedeni pred lice pravde“. I vukovarski gradonačelnik Željko Sabo pozdravlja Tadićev dolazak i podseća da je upravo on prvi predložio da prvi susret dvojice predsednika bude u Vukovaru, jer bi to ohrabrilo sve koji žele razvijati dobre odnose za budućnost.

Iako Tadić nije ni naznačio mogući termin dolaska, počela su medijska nagađanja bi li bilo dobro da to bude 18. novembra, na dan pada Vukovara ili pak 12. novembra, na 15. godišnjicu potpisivanja Erdutskog sporazuma, kojim je započela mirna reintegracija Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema u hrvatski državno-pravni okvir.

Predsjednik SDSS Vojislav Stanimirović ne veruje da će Tadić posjetiti Vukovar 18. novembra, a kaže da je njegova stranka i Saboru i Vladi predlagala da se godišnjica Erdutskog sporazuma dostojanstveno obeleži.

Znaci boljih odnosa

Sabo i Stanimorović i ostali akteri hrvatske političke scene posetu predsednika Ive Josipovića Srbiji i Tadićevu najavu obilaska mesta stradanja u Vukovaru vide kao znak boljih odnosa dveju država. Blagonaklono se, takođe, gleda i na podršku predsednika Josipovića evroatlantskim nastojanjima država regiona.

Analitičari smatraju da je susret dvojice predsednika značajan iz mnoštva razloga, recimo dodatno je potvrđena izvrsna saradnja u suzbijanju organizovanog kriminala, podstaknuti su pregovori o rešavanju graničnih sporova, počeli su i razgovori o aranžmanu za prelazak granice samo uz ličnu kartu, a i Srbija je obećala da će ustupiti dokumente o događajima u Vukovarskoj bolnici za vreme rata.

Uz to, Josipovićevom posetom Srbiji bi konačno trebalo da prestanu takmičenja i licitiranja o tome ko će zauzeti mesto lidera u regionu. Hrvatska je nadomak Evropske unije, višekratno je pokazala spremnost da i ostalim državama pomogne na tom putu, a i spremna je sva otvorena pitanja da rešava dijalogom. Regionalna saradnja je jedan od najvažnijih elemenata politike EU prema eks-jugoslavenskom prostoru, a očito je da se to sve bolje shvata, kako u Zagrebu i Beogradu, tako i u ostalim novonastalim državama.

Autorka: Gordana Simonović, Zagreb

Odg. urednik: Nemanja Rujević