Tadić-Dodik: Ko je kome više potreban?

Odnosi Srbije i Republike Srpske (RS), kao i dodeljivanje ordena predsedniku Srbije Borisu Tadiću povodom 20 godina RS, za Dragana Popovića, direktora Centra za praktičnu politiku, predstavljaju deo političkog marketinga. Očito je da su i za Milorada Dodika, predsednika RS, kao i za Borisa Tadića, predsednika Srbije, međusobni dobri odnosi ozbiljan deo političkog marketinga i borbe za biračko telo. Oni na taj način pokazuju svojim biračima da Srbija i RS održavaju dobre odnose, i to je neka vrsta njihove legitimacije, kaže Popović za Dojče vele:

„Predsedniku Srbije Tadiću je to pre svega legitimacija da nije izdajnik i da nije sve ono što mu pripisuje desna opozicija u Srbiji, a Miloradu Dodiku je to druga vrsta legitimacije: da sarađuje sa jednim prodemokratskim i proevropskim predsednikom Srbije. Tako da i on ima neku svoju vrstu legitimacije, kako eto on nije ono što je bio Radovan Karadžić, ili ta ekipa na vlasti koja je bila vođstvo Srba u to vreme“.

Finalna strategija Beograda?

Čitava manifestacija oko 20 godina RS je zapravo demonstracija finalne strategija Beograda, ocenjuje za Dojče vele Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji:

„A to je da se Republika Srpska trajno tretira kao ratni plen, što je u mnogim izjavama i indicirano, kao na primer da je RS najmlađa srpska država, što se naravno po Dejtonu tako ne tretira. Znači, to je prosto bio jedan skup svih Srba u regionu, lidera, predsednika, patrijarha, svih relevantnih srpskih dostojanstvenika, koji su otišli u RS prosto da na neki način potvrde tu svoju orijentaciju“.

Indikativno je takođe da je Milorad Dodik u jednoj svojoj izjavi rekao kako je dobio čestitku od Ive Josipovića, predsednika Hrvatske, što je ovaj demantovao. To je trebalo da implicira nekakvo hrvatsko saučesništvo oko toga da nisu zadovoljni Bosnom i Hercegovinom kao državom, ističe Sonja Biserko.

Pronaći pozitivnu ulogu Beograda

Pretpostavljam da je u tom odnosu dvojice predsednika Milorad Dodik nešto potrebniji Borisu Tadiću, jer na taj način pokazuje svojim biračima da nije odustao od interesa Srba u drugim državama, ocenjuje Dragan Popović. Mnogi analitičari takav odnos Srbije i RS vide kao opasnost po integritet BiH, i kao neku latentnu pretnju njenom opstanku. Međutim, sve to ne bi trebalo uvek posmatrati samo u negativnom kontekstu, smatra Popović:

„Prosto, umesto uzaludne borbe da se ukidaju entiteti u BiH, možda bi trebalo krenuti sa one druge strane: da se prosto ti entiteti prihvate kao realnost, a da se radi na tome da što više tih funkcija koje su neophodne za normalno funkcionisanje jedne države pređe na nivo BiH. U tom kontekstu odnos Srbije i RS može da bude i integrišući faktor za BiH. Ako Srbija ima dovoljno uticaja na rukovodstvo RS, i ako može da pomogne da se neke funkcije prebace na nivo BiH, bar ono što je neophodno za evroatlantske integracije BiH, mislim da to u tom smislu može da ima i neku pozitivnu ulogu“.

Kontinuitet srpske politike

U političkom smislu Boris Tadić je svakako mnogo potrebniji Miloradu Dodiku, ocenjuje Sonja Biserko. Zapravo bi se moglo reći da Dodik uvek ima podršku onoga ko vodi Srbiju, pre toga Vojislava Koštunice a sada i Borisa Tadića, što samo pokazuje i neki kontinuitet politike prema Republici Srpskoj, kaže Biserko. Sve što se dešavalo povodom dvadestogodišnjice RS je stoga samo pokazalo negativan stav prema državi Bosni i Hercegovini, zaključuje Biserko.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković