Tadić u Briselu zbog podele Kosova?

Srbija je od početka godine dosta učinila na putu evropskih integracija i regionalne saradnje, ali su se iznenada nad taj proces nadvili oblaci, ocenjuje za Dojče vele Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka. Upravo stoga u Brisel i odlazi visoka srpska delegacija, koja će pokušati da skrene pažnju na činjenicu da evropski zamor od proširenja može ostaviti loše posledice na stabilnost Srbije i regiona.

„Mislim da se te posledice već osećaju u vidu izoštrene retorike koja se čuje, na primer, između Beograda i Prištine ili ponekad između Beograda i Sarajeva, kao u slučaju Ejupa Ganića i onoga što se događa pred londonskim sudom. Tu je i pitanje predstojećeg iznošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu povodom Kosova, što je sve više nego dovoljno da poremeti stabilnost i u Srbiji, ali i u susednim zemljama. I da izazove vrlo neizvesnu situaciju, u kojoj smo već čuli reči zveckanja oružjem.“

Potajno se nadaju podeli Kosova

Poseta Briselu dolazi i nakon poziva Evropskog parlamenta svim članicama EU da priznaju nezavisnost Kosova, što takođe može biti jedna od tema razgovora. Predsednik „Naprednog kluba“ Čedomir Antić ocenjuje da su srpske vlasti tokom proteklih godina više insistirale na formi, što nije popravilo poziciju Srba na Kosovu. Istovremeno, nije postojao nikakav program za reintegraciju Kosova u sastav Srbije, smatra Antić:

„Mislim da se naše vlasti potajno nadaju nekakvoj korekciji granica i nekoj simboličnoj podeli Kosova i Metohije. To se neprestano demantuje iz evropskih zemalja. Očito se pitanje podele neprekidno neformalno postavlja, ma koliko svi bežali od toga. Ja ne znam zašto bi neko demantovao nešto od čega se Srbija neprekidno zvanično odriče? Ko to onda predlaže ako to evropske zemlje demantuju, a Srbija to ne želi?“, pita se Antić, i nastavlja:

„Mislim da dugoročno mi problem Kosova i Metohije nećemo rešiti. Naša država očito čeka trenutak kad dobijemo kandidaturu za EU, pa kad dočekamo tih 10 godina, koliko se u proseku čeka od kandidature, a u našem slučaju možda i duže, pa onda da pred sam ulazak u EU građanima kažu: „Eto, to je samo formalno priznanje, pa to nije ništa u odnosu na naš ulazak u EU“. I, naravno, onda će tome dodati onu čuvenu misao, koja je potpuno neprimerena i ne baš inteligentna, a to je da ćemo mi sprečavati ulazak Kosova u EU.“

Srbija još fleksibilnija oko statusa?

Državni vrh stiže u Brisel i uoči odluke Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova. Nedavno je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio da Srbija nakon toga očekuje nove pregovore, u kojima će Srbija biti „fleksibilnija“. Profesor Simić ističe da se samo može nagađati šta se krije iza te najavljene fleksibilnosti. U opticaju su razne teorije, od podele Kosova i razmene teritorija, pa do stolice Kosovu u UN u zamenu za sever Kosova i pojedine srpske enklave, kaže Simić:

„Mislim da je to deo celog ovog ambijenta, koji je dosta uzavreo, i u kome se pojavljuju mnoge stvari koje jednostavno nisu realne i koje mogu da stvore preterana očekivanja. Neostvarenje tih očekivanja bi moglo da izazove opet neke opasne frustracije i opasna nezadovoljstva, i da umanji bezbednost ili dovede do različitih incidenata.“

Čedomir Antić podseća da su srpski političari 2007. godine govorili o 95 procenata nezavisnosti Kosova. „Ako ta fleksibilnost znači da sada govorimo o nezavisnosti Kosova između 95 i 100 posto, onda se postavlja pitanje o kakvom statusu govorimo“, kaže Antić. Problem je što se tri godine vodi politika formalnog odbijanja nečega da bi onda to u povoljnom trenutku prihvatili, zaključuje predsednik Naprednog kluba.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: Nemanja Rujević