Tajna ženskih cipela

Muškarci nikada neće razumeti tananu vezu koja postoji izmedju svakog para cipela i njihove vlasnice, kao ni tvrdnju da žena nikada ne može imati previše cipela. Cipele su jedan od najstarijih čovekovih pronalazaka, iako su to u početku bile samo nevešte konstrukcije od trave, kože ili krzna, namenjene zaštiti stopala od oštrog kamenja i hladnoće. Obuća se često spominje i u Bibliji, a crteži cipela otkriveni su i na zidovima egipatskih hramova i grobnica faraona.

Leva i desna cipela

Medjutim, tek negde oko 1850. godine počinje da se razlikuje leva i desna cipela. Sve do tada je većina obućara pravila istu za obe noge. Izum prve cipele s petom pripisuje se Leonardu da Vinčiju. Obuća sa štiklom bila je prvo hit medju pripadnicima jačeg pola evropske aristokratije, što ima sasvim jednostavno objašnjenje. U to doba jahanje je bilo deo svakodnevnog života, a nešto viša peta obezbedjivala je stabilnost noge u uzengijama. Tadašnjim mačo tipovima štikle su služile da ostanu u sedlu. Kako su jahali uglavnom bogati, jer je sirotinja za to vreme morala da radi, štikle su ubrzo postale statusni simbol, pa su sa obuće za jahanje ubrzo prenete i na svakodnevne cipele. Muškarci koji su u to doba držali do sebe, šetali su se na potpeticama.

Kraljevska nevesta na štiklama

Venčanje Katarine Mediči i vojvode od Orleana 1533. godine uvelo je štikle i u žensku modu. Naime, mlada je za venčanje poručila par cipelica sa štiklom od čuvenih majstora iz Firence, koji su i u ono doba bili "zakon". Kad je kraljevska nevesta prošetala svoj par, takve cipele postale su hit medju pripadnicama evropske aristokratije. I tako je počela pomama za štiklama... Sledećih 200 godina, otprilike, što je viši bio status dame u društvu, viša je bila i peta. A onda je Francuska revolucija, uz brojne druge, mnogo važnije tekovine, promenila i odnos prema štiklama. Odjednom je postalo nepristojno pokazivati bilo koji znak plemićkog: visina potpetica se smanjila, a dame su se ponovo približile zemlji. Krajem 19. veka štikle su počele da se vraćaju u modu i od tada su neprestano prisutne. Kroz istoriju, obuća, pogotovo ženska, dobijala je sve više na značaju, u modnom, kulturnom i fenomenološkom smislu, a danas u 21. veku, dobila je i vrlo laskavu titulu najvećeg ženskog fetiša. Kao što većina žena nikada nema šta da obuče ili nikada nije dovoljno mršava, tako nikada nema ni dovoljno cipela u svom plakaru.

Kako izbeći gunđanje

Italijani su medju prvima shvatili neobuzdanu žensku potrebu za posedovanjem dobre obuće, pa se italijanske cipele i dan danas smatraju najkvalitetnijim na svetu. Većina žena dala bi i poslednju paru za cipele koje im "oduzimaju dah". Cipele za žene imaju čarobnu moć, poput one staklene cipelice koja je pomogla Pepeljugi da povrati svog princa. Posebno slabost su cipele sa visokim štiklama. Tu ništa ne menja ni činjenica da je čak 43 odsto žena zbog štikli bar jednom u životu zadobilo lakše povrede, a osam odsto njih ozbiljne prelome.

Opsesija koja se često krije

Zanimljiv je i podatak iz jednog američkog istraživanja da prosečna žena četvrtinu svojih cipela obuje samo jednom, kao i da 13 odsto žena skriva nove cipele od svojih partnera. Da izbegne gundjanje. Pri tom se služe raznim trikovima: donose kući cipele bez kutije ili optuže muškarca da "nikad ništa na njoj ne primeti", pa tako i ne zna da su joj to ustvari "stare" cipele. Pokušavajući da shvate ovu žensku fascinaciju neki podsećaju da kupovina nove odeće ume da bude neprijatna ako se ispostavi da se žena ugojila i ne može da udje u svoj uobičajeni konfekcijski broj. Cipele, medjutim, "ne pitaju" ni kilograme, ni za godine i uvek dobro izgledaju.

ag/nb/sb