Tajna hapšenja, tajni zatvori

„Bilo je prašnjavo i mračno u ćeliji i ponekad toliko vruće da sam morao da se naslonim na vrata kako bih ugrabio malo vazduha. Imao sam više otvorenih, zagnojenih rana, ali lekar nije dolazio“, reči su Anatolija Poljakova, kojeg su proruski separatisti bez razloga uhapsili u Lugansku.

Artjom, koji svoje pravo ime ne želi da otkriva, kaže da su ga ukrajinske tajne službe zatvorenog držale u Marijupolju i Harkovu: „Ćelija je bila velika osam sa osam metara. Prozor na kojem su bile rešetke bio je prekriven plastičnom folijom, kako ne bismo gledali na ulicu. U ćeliji je bilo jedanaest zatvorenika kada su me tamo doveli. Tri puta dnevno dobijali smo po dve kašike kaše i mali komad hleba sa čajem. Subotom i nedeljom za doručak smo dobijali samo čaj.“

Svedočenja Anatolija i Artjoma objavljena su u izveštaju organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel i Hjuman rajts voč pod nazivom: „Ti ne postojiš. Samovoljna zatvaranja, prisilni nestanci i mučenja u istočnoj Ukrajini“, koji je predstavljen u Kijevu. U izveštaju se navodi osamnaest slučajeva ilegalnog hapšenja civila. Iza devet od njih stoje proruski separatisti. Jednako velik broj hapšenja pripisuje se i ukrajinskoj vojsci. U svakom pojedinačnom slučaju žrtva je optužena za saradnju sa neprijateljem ili u najmanju ruku da mu je naklonjena.

Vrh ledenog brega

Tih osamnaest slučajeva „samo su vrh ledenog brega“, upozoravaju aktivisti za zaštitu ljudskih prava. Stvaran broj ilegalno zatvorenih civila niko sa sigurnošću ne može da odredi. „Sa jedne strane reč je o tajnom pritvoru, sa druge strane je veoma teško razgovarati sa žrtvama. Ljudi se boje da će ponovo biti zatvarani ili da bi njihove porodice mogle da imaju problema“, kaže za DW Denis Krivošejev, zamenik direktora Amnesti internešnela za Evropu i centralnu Aziju.

Predstavnici dve organizacije uspeli su međutim da razgovaraju sa 40 ljudi, među kojima su žrtve, članovi njihovih porodica i svedoci. Obišli su i područje koje kontrolišu proruski separatisti. Istraživanja su trajala šest meseci. Najveći broj slučajeva je iz prošle i prve polovine ove godine.

Prema podacima aktivista, civili u međuvremenu ne hapse razne separatističke grupe po svom nahođenju, već uglavnom ciljano takozvano „Ministarstvo za državnu bezbednost“ samoproglašene „Narodne Republike“ u istočnoj Ukrajini. Na ukrajinskoj strani civile više ne hapse bataljoni dobrovoljaca, već pre svega ukrajinska Služba za bezbednost SBU. U izveštaju se navode tri slučaja kada su civili ilegalno držani zatvoreni između šest nedelja i petnaest meseci. Aktivisti za ljudska prava ne isključuju mogućnost da u Harkovu, Kramatorsku, Marijupolju i Izjumu postoje „tajni zatvori SBU“.

Zahtevi za istragom

Tatjana Lokšina, koja je u organizaciji Hjuman rajts voč zadužena za region Evrope i centralne Azije, u razgovoru za DW kaže da je početkom godine šesnaest osoba uhapšeno i odvedeno u zatvor SBU u Harkovu. „Tamo su ilegalno uhapšeni. Zvanično tih ljudi nije bilo“, naglašava Lokšina i dodaje: „Što se tiče sumnji u vezi sa tajnim zatvorima službe SBU, oslanjamo se na izjave više ljudi, sa kojima smo odvojeno razgovarali. Veoma slično su govorili o tome kako su bili uhapšeni, kako su izgledale ćelije i ko je sve u njima bio zatvoren. Otkrili su i imena drugih zatvorenika. Te informacije se u potpunosti poklapaju“, kaže Lukšina. Prema njenim rečima, SBU negira postojanje tajnih zatvora, ali organizacije za zaštitu ljudskih prava su „dobile obećanja da će te informacije biti ispitane“.

Amnesti internešnel i Hjuman rajts voč zahtevaju da se prekine sa ilegalnim i tajnim hapšenjima, kao i zlostavljanjem civila. Organizacije traže da se poznati slučajevi povrede ljudskih prava istraže i da se odgovorni kazne. Sakupljene informacije aktivisti žele da stave na raspolaganje međunarodnim organizacijama – Ujedinjenim nacijama, ali i ukrajinskoj vladi i vođama samoproglašene „Narodne Republike Donjeck i Lugansk“.

Organizacije za ljudska prava izveštaj žele da dostave i Rusiji. Denis Krivošejev iz Amnesti internešnela zahteva: „S obzirom na uticaj koji ima na takozvane Narodne Republike, i ruska strana je obavezna da preduzme mere. Mučenje i lišavanje slobode su zločin koji se mora istražiti.“