Tajna sovinog bešumnog leta

Noćni zov sove se dobro čuje. Ali, kada lovi miševe, ova ptica jedri gotovo potpuno nečujno. Lepet njenih krila se ne čuje, kao što smo na to navikli kod golubova. Golubovi ne moraju da budu posebno tihi. Ali, sovama je posebno važno da ne dižu buku, kaže Tomas Bahman. „Sove love noću, kada je priliv informacija ograničen. Zbog toga su se one specijalizovale za prepoznavanje plena sluhom, što funkcioniše samo ako tiho lete.“

Ali, kako one to postižu? Da li tim načinom mogu da se posluže i graditelji aviona? Bahman je u Ahenu i Darmštatu proučavao aerodinamiku sovinog leta. Upalo mu je u oči da su krila sove mnogo veća i zaobljenija od krila golubova. „To omogućava ptici da proizvede jak pogon i sa malom brzinom. Druge životinje moraju da izvode jake zamahe krilima – sova to ne mora. Tako se smanjuje i trenje perja, što utišava zvuk.“

Osim toga, i profil sovinog krila omogućava povoljno strujanje vazduha oko njegovih površina, tako da se gotovo i ne stvaraju turbulencije.

Primena u industriji

To ne može biti od koristi za graditelje aviona, ali može za konstrukore ventilatora, vetrenjača i turbina. Sove imaju i druge talente. One zahvaljujući asimetrično postavljenim ušima i perju na prednjoj strani glave mogu precizno da odrede odakle dolazi neki zvuk. Takva konstrukcija bi mogla da pomogne da se na nekoj konferenciji kamere automatski okreću prema onome koji govori.

A šta ako više ljudi počne da govori istovremeno? Sova i za to ima rešenje: „Ona može dobro da razdvaja zvučne talase, kao kada pokušamo da se na nekom koktelu usred žamora usredsredimo na glas neke konkretne osobe.“

Naposletku, naučnici su izolovali i gene specijalnog ulja koje luči repna žlezda sove. Njegov viskozitet je idealan za auto-industriju. Sada pokušavaju da ga uzgaje u biljkama.

Autori: Fabijan Šmit / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević