Tajne snežnih kristala!

Niko ne poznaje osobine snega tako dobro kao naučnik Martin Šnebeli sa Instituta za istraživanje snega i lavina u Davosu. U ledenoj komori Instututa na minus 20 stepeni Celzijusa, pravi se sneg. To je veštački sneg koji se skuplja na dugačkim konopcima. Kanapi služe kao noseći materijal, ali na njima nastaju i snežni kristali. Šnebeli uverava da “veštački sneg ima iste karaktersitike kao i prirodni”.

Snežni kristali "pod rentgen"

Šta se dešava sa snegom, koji narasta do zatvorene tavanice, istražuje Šnebeli na kompjuterskoj tomografiji, sa malim uzorcima snega iz ledene komore. Od materijala, koji se sastoji od leda i vazduha, aparat pravi trodimenzionalne rentgenske snimke. Stvaranje kristala je jasno vidljivo. „Ako se promeni temperatura, menjaju se i veze između kristala”, kaže Šnebeli. Usled toga može doći do pucanja snežnog pokrivača na jednom mestu. Ta naprslina se širi i vodi pucanju celog snežnog bloka.

U proleće najteže

Za Šnebelija i drugih naučnika na Institutu to znanje jeste od velike praktične koristi. Jer u Institutu se svakog jutra prave prognoze o lavinama za švajcarske Alpe. Posebno je teško prognozirati u proleće kada snežni pokrivač postepeno omekšava. “Novi sneg, promene temperature i vremenskih prilika, sve to utiče na promenu stabilnosti snežnog pokrivača. Iz toga nastaje i nova opasnost od lavina za naredni dan”, kaže naučnica Kristine Pilmajer.

Za prognoze o lavinama, naučnici koriste podatke o snežnim i vremenskim prilikama za celu zemlju. Ali često i sami “ispituju” sneg. “Čim se nađete na nizbrdici prekrivenoj snegom, morate imati na umu, da nema čvrstog tla pod nogama”, kaže Pilmajer.

Snežni pokrivač se inače sastoji od različitih slojeva, tvrdih i mekih. To se može videti na jednom profilu snega. Naučnici u tu svrhu kopaju malu, otprilike metar duboku jamu u snegu. U njoj se može dobro posmatrati stvaranje snežnog pokrivača golim okom.

Hiljade vrsta snega

“Razlike u samom snežnom pokrivaču mogu imate opasne posledice”, kaže Pilmajer. “Meki slojevi iznad tvrdih, veliki kristali iznad malih – tako nastaju “slabi slojevi”. Tada je dovoljan i neznatan teret da snežna površina pukne, da se pukotina proširi i krene lavina”. Treba još reći da sneg nije uvek isti. To saznanje naučnici u Davosu mogu da potvrde svakog dana: “verovatno postoji hiljade vrsta snega”. Istovremeno postoji isto toliko pitanja, na koja istraživači snega moraju da pronađu odgovor.

Autor: V. Gebhart / I. Ivanović

Odg. urednik: N. Jakovljević