Tajvan: Uzdržana podrška Hongkongu

Kada je policija u Hongkongu upotrebila suzavac protiv demonstranata, predsednik Tajvana Ma Đing Đou stao je iza demokratskih protesta. „Mi razumemo i podržavamo zahteve Hongkonga za održavanje direktnih izbora.“ Rukovodstvo u Pekingu treba da odgovori na taj zahtev, rekao je on. Ma je upozorio rukovodstvo u Pekingu da bi slamanje protesta moglo da otuđi Tajvan od kontinentalne Kine. Istovremeno je opomenuo demonstrante da ostanu mirni, i da ne podrivaju ugled Hongkonga kao međunarodnog finansijskog centra.

I studentski pokret na Tajvanu poznat kao Pokret suncokreta solidarisao se sa demonstrantima u Hongkongu. Politikolog Tang Šao Čeng sa Narodnog univerziteta u Tajpeju kaže: „Postoji mnogo glasova koji su za pokret, međutim većina ćuti. Ali to što se dešava u Hongkongu, moglo bi da ima veliki uticaj na Tajvan.“

Jedna zemlja, dva sistema

Vlada u Pekingu Tajvan smatra odbeglom pokrajinom, dok Tajvan sebe vidi kao nezavisnu državu. Kineski lider Ksi Đinping je prošle nedelje još jednom jasno rekao da proglašenje nezavisnosti ostrva nije prihvatljivo. Kina u slučaju Tajvana želi da primeni model jedna zemlja, dva sistema. Upravo takvu strategiju Kina primenjuje u Hongkongu: iako je deo Kine, bivša britanska kolonija uživa visok stepen autonomije i ima svoj ekonomski i pravni sistem.

S obzirom na iskustva u Hongkongu, Tajvanci odbacuju ovaj model – kao i uopšte ideju o ponovnom ujedinjenju sa represivnom Kinom. Tajvan se od kasnih osamdesetih razvio u živopisnu demokratiju sa slobodom štampe, izražavanja i okupljanja. Za to se Tajvan sam izborio. Zato je i odgovor na izjavu kineskog lidera stigao odmah: Tajvan „nikada nije prihvatio ponudu jedna zemlja, dva sistema“, rekao je premijer Tajvana Điang Đi Hua.

Približavanje i otpor

Uprkos trajnom sukobu između Kine i Tajvana, poslednjih nekoliko godina obe zemlje teže smanjenju napetosti. Tako su obe strane prihvatile direktne saobraćajne linije, u vazduhu i na moru, i poštanske veze. Okvirnim sporazumom o trgovini i uzajamnim investicijama predsednik Ma je postavio temelje za jačanje ekonomskih odnosa. Ali njegov kurs nije bez kontroverzi u Tajvanu. Otpor prema dalekosežnom ekonomskom otvaranju sa kontinentalnom Kinom eskalirao je u martu ove godine kada su studenti upali u parlament. Situacija se smirila tek nakon više od tri sedmice, kada je predsednik parlamenta obećao da će ponovo da preispita sporazum. Suncokreti su postali simbol pokreta.

Pokret Suncokreta bio je veoma važan za tajvansku demokratiju jer je pokazao da deo naroda želi veću transparentnost i komunikaciju kada je reč o politici prema Kini. Međutim, situacija je daleko od toga da se može reći da je većina stanovnika Tajvana protiv predstojećeg sporazuma sa Kinom.

Da li će protesti u Hongkongu tu nešto promeniti, pod znakom je pitanja. Tajvanci su pragmatični. Većina želi dogovor sa Kinom, jer ne vidi alternativu.