Talibani su danas partneri za razgovor

Ni vlada u Vašingtonu više ne veruje u tezu da je konflikt u Avganistanu moguće rešiti vojnim putem. Zato već skoro dve godine vodi pregovore s talbanima. U martu su talibani prekinuli pregovore jer smatraju da se nije izašlo dovoljno brzo u susret njihovom zahtevu da se iz Gvantanama oslobode petorica visoko rangiranih pripadnika njihovog pokreta.

Kontakti još uvek postoje, ali se o tome malo zna u javnosti. Nekad američka vlada medijima prosledi informaciju da je u opticaju novi predlog za oslobađanje spomenute petorice talibana, a nekad izvori u redovima talibana navedu da je njihova delegacija otputovala na pregovore u Katar.

Prihvatljivi preduslovi

Pri tom se zna šta traže jedni od drugih. SAD zahtevaju da talibani obustave borbu, da poštuju avganistanski ustav i prekinu kontakte sa terorističkom mrežom Al Kaida. Talibani traže povlačenje stranih trupa, oslobađanje njihovih pristalica i priznanje njihovog pokreta.

Svi ti zahtevi su u principu prihvatljivi uz odgovarajući „slobodnu interpretaciju“, veruje Ričard Baret, šef posmatračke grupe UN za talibane i Al Kaidu. To što bi Amerikanci ostavili deo svojih trupa u Avganistanu i nakon zvaničnog povlačenja 2014. bi za talibane bilo prihvatljivo, tvrdi Baret: „Pragmatični deo talibana računa da bi međunarodno prisustvo bila garancija dogovora i da bi im to pomoglo da zaista postanu deo vladajuće strukture.“

I priznanje ustava bi bilo moguće, uz preduslov da se time ne prizna omrznuta vlada Hamida Karzaija, nego da sve strane učestvuju u izradi novog ustava.

Podeljeni talibani

Najveće pitanje ostaje da li lideri talibana uopšte mogu u sopstvenim redovima da sprovedu dogovor postignut sa SAD. Delovi pokreta talibana odbijaju pregovore, drugi ih vide samo kao deo taktike. Slučaj Age Jana Motasima dokazuje da su pregovori za pragmatičare među pobunjenicima itekako opasni. Nakon što se bivši ministar finansija u talibanskoj vladi izjasnio da podržava političko rešenje i raskid sa Al Kaidom, na njega je pokušan atentat. Samo čudom je preživeo.

Mula Omar, koji od pada vlade talibana u Avganistanu 2001. živi u ilegali, još uvek važi za vođu tog pokreta. Niko ipak ne može sa sigurnošću da kaže koliku težinu ima njegova reč kada su u pitanju pregovori, kaže Kandas Rondo iz Međunarodne krizne grupe. „Na raznim stranama prisutna je bojazan da bi se borbe nastavile čak i ako bi Mula Omar već sutra odlučio da se položi oružje.“

Rešenje tek nakon izbora u SAD

Pre nastavka pregovora mora se rešiti i pitanje ratnih zarobljenika. Talibani su uporni u nameri da nastave pregovore tek onda kada dođe do razmene petorice njihovih pripadnika koji su zatvoreni u Gvantanamu, za jednog američkog vojnika koji je otet 2009. O tome još nema dogovora između Bele kuće i američkog Ministarstva odbrane.

Osim toga, predsednik Barak Obama nalazi se usred izborne kampanje. Nijedan predsednik se u takvoj situaciji ne bi odlučio da oslobodi zatvorenike među kojima je i jedan visoki funkcioner bivše vlade talibana, tvrdi Kandas Rondo.

Autori: Denis Štute / Azer Slanjankić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković