Talin - prestonica evropske kulture

Po najavama koje stižu iz Talina, taj grad zaista ima šta da ispriča i ponudi, naprimer teatar koji je osvetljen fizičkom snagom i naporom gledalaca, zatim muzej koji gotovo da se nalazi usred mora ili zatvor koji ima romantičan pogled na morsku pučinu. Fridel Taube je posetio Talin pre nego što je preuzeo ulogu evropske prestonice kulture

Priče o moru

Priče o moru iz grada na Baltičkom moru. Talin se sprema da spremno dočeka sledeću godinu koja bi trebala da utiče na budućnost glavnog grada Estonije. Promene bio trebalo da se dogode ne samo kod 400.000 stanovnika tog grada, nego i u slici samog grada.

Zašto moto ovogodišnjih događanja u prestonici kulture Talinu glasi „Priče o moru“? „Zato što su građani neraskidivim vezama povezani sa morem“, kaže Maris Helrand, portparolka ovogodišnjeg kulturne prestonice. „Mi želimo da promenimo tu činjenicu, fizički, praktično i mentalno. Gradu na moru neophodna je promena.“

Maris Helrand se dobro seća svog detinjstva. Za vreme Sovjetskog Saveza pristup moru u centru grada bio je zabranjen jer je tu bilo vojno područje. Vojnici su davno otišli, ali je pristup i dalje blokiran.

„Sada se na tom mestu nalazi zatvor koji potiče iz 19. veka i do pre pet godina tu se zaista i nalazio zatvor. Ispred njega smo napravili šetalište na plaži i nazvali ga kulturni kilometar. Organizacijom velikog broja kulturnih manifestacija želimo da privučemo posetioce“, objašnjava Maris Herland.

Jednokratna umetnost

Estonija u 2011. godini kulture želi da se predstavi kao moderna, evropska zemlja. U to spada i planirano uvođenje evra 1. januara, a uklapa se i kulturni koncept kao i hrabrost da se organizuju neobične manifestacije. To posebno važi za projekat „60 sekundi samoće“ koja bi trebalo da počne u avgustu. Inicijator ovog projekta Indrek Kasela kaže:

„Projekat predstavlja ljubavni izjavu filmskoj umetnosti“, kaže inicijator Indrek Kasela. „Pozvali smo reditelje iz celog sveta da snime jednominutni film na temu usamljenosti. Iz tog materijala montiraćemo jednosatni film. On će biti prikazan na filmskom platnu koje će se nalaziti usred mora. Platno i film će na kraju projekcije biti spaljeni.“

Rolna filma koja će biti spaljena biće jedina kopija filma „60 sekundi usamljenosti“ i to će u pravom smislu reči biti jedinstven doživljaj. U vremenima digitalne reprodukcije kulture, projekat ima za cilj da pruži drugačiji primer.

„Većina ljudi najlepša sećanja ima na situacije koje su se dogodile u prošlosti. Sretnete nekoga na ulici, to traje dve sekunde i sledećih 30 godine mislite na taj susret“, kaže Laur Kanisare iz organizacionog tima kulturne prestonice 2011. godine.

Kanisare je odgovoran za većinu planiranih pozorišnih i filmskih projekata. I njegov projekat „NO 99“ ima veze sa prolaznošću kao i film 60 sekundi. Jednokratno izvođenje neće, naime, imati samo predstava koja se priprema nego i zgrada u kojoj se predstava izvodi. „Zgrada je takođe izgrađena ekološkim građevinskim materijalom – slamom. Reč je o pozorištu koji je izgrađeno samo za jedno određeno vreme“, objašnjava Kanisare. Kada Talin preda titulu prestonice evropske kulture nekom drugom gradu, zgrada pozorišta biće srušena.

U nastavku: Put u srce Estonije

Horsko pevanje – put u srce Estonije

Daleko na severoistoku Evrope ove godine će se pričati priče o moru. Glavni grad Estonije, Talin 1. januara 2011. preuzima ulogu prestonice evropske kulture.

Za maj je planiran projekat „MIM istrajni hod“, kombinacija performansa i teatra, koje neće samo oslobađati kreativnu energiju nego će je i proizvoditi. Naime, u pozorištu će se gledaoci pobrinuti za svetlosne efekte. Za vreme predstave gledaoci, će sedeti na specijalnim biciklima i okretanjem pedala proizvoditi struju koja je praktično nezavisna od fosilne energije. Želja organizatora kulturnih događanja u prestonici kulture je da spoje tradiciju i budućnost.

Organizatori su za godinu dana pomerili održavanje estonskog festivala horova koji se inače održava svakih pet godina. Horsko pevanje je vekovna tradicija u Estoniji. Na festivalu se može čuti i nacionalna himna. Zajedničko pevanje igralo je veliku ulogu i 1991. godine kada se Estonija borila za nezavisnost. Estonci su protiv sovjetskih okupatora protestovali mirno, horskim pevanjem. Početkom jula na festivalu horskog pevanja sakupiće se hiljade slušalaca na periferiji grada.

„Sa 30.000 dece koja pevaju na sceni i horskim pevanjem uopšte, imate šansu da, za vreme jednonedeljnog trajanja festivala, zavirite u estonsku dušu. To pevanje pokazuje šta smo mi. To je razlog zašto uopšte postojimo i to je naša tradicija“, kaže Maris Herland portparolka Talina – prestonice kulture.

Medijski vrhunac – otvaranje Pomorskog muzeja

I dok festival horskog pevanja za mnoge Estonce predstavlja emocionalni vrhunac godine, medijski vrhunac dogodiće se 15. jula za kada je zakazano otvaranje Pomorskog muzeja. Muzej je smešten u rekonstruisanu zgradu nekadašnjeg starog hangara za hidroavione. Planirana je izgradnja sale sa svodovima i balustradama sa koje će posetioci moći da gledaju u morski horizont.

„Za nas je to velika mogućnost da svetu prikažemo našu kulturu zato što je interesovanje medija, ali i turista zaista veoma veliko. To praktično znači da će u grad doći veliki broj turista i mladih ljudi, kao i onih koji do sada u sebi nisu otkrili sklonost ka umetnosti“, smatra Maris Herland.

Za doček Nove godine u kojoj će njihov glavni grad postati kulturna prestonica Evrope, Estonci pripremaju veliki vatromet na pozorišnom trgu. Građani Talina raduju se godini u kojoj će pažnja evropske javnosti biti uperena u njihov grad i kada će Evropljanima moći da pričaju svoje priče o moru.

Autori: Fridel Taube / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković