Tamo gde vlada diktatura, tu je i glad

Zemlja je dovoljno plodna i može da prehrani ljude. Situacija koju danas imamo nije nužna po prirodi. „Problem nije u nedostatku životnih namirnica, već u nedostatku političke volje“, zaključila je Organizacija za prehranu pri UN još pre dvadeset godina. Hans Joahim Projs, direktor nemačkog Društva za tehničku saradnju precizira: „Siromaštvo je uzrok gladi. Siromaštvo je odgovorno za to što ljudi nisu u mogućnosti sebi da kupe nešto da pojedu. To je naročito slučaj u afričkim zemljama.“

Skoro polovina čovečanstva mora da izlazi na kraj sa manje od dva dolara dnevno. Petina čak ima manje od jednog dolara na raspolaganju. U svim zemljama u kojima vlast sprovodi ispravnu politiku i uspeva da obezbedi dovoljno radnih mesta, broj gladnih se smanjuje. Međutim, tamo gde vlada diktatura i politička samovolja, tu je i glad. Zimbabve je nekada izvozio, a danas uvozi hranu. To je primer loše politike. U Latinskoj Americi, Haiti je najsiromašnija zemlja, a razlog tome je pogrešna politika.

Tri krize

Uz to treba spomenuti i tri poslednje krize koje su dodatno ugrozile siromaštvom zahvaćene zemlje. Od 2007. do 2008. visoke cene životnih namirnica ostavile su traga. I tek što su cene pale, zavladala je svetska ekonomska kriza, koja, naravno, nije zaobišla ni zemlje trećeg sveta. Treće, promena klime, prouzrokovana nemarom ljudi, uticala je na prinose.

Ono što je učinjeno po pitanju reforme tržišne ekonomije, pre svega u Kini i Indiji, velikom delom je propalo. Finansijska i privredna kriza ostavila je mnoge ljude u zemljama trećeg sveta bez posla. A kako u njima nema sigurnih socijalnih sistema, glad je uhvatila maha.

Pristup tržištu, dobit, potražnja, veća proizvodnja...

Problem gladi u svetu moći će da se prevaziđe ukoliko se ljudima obezbedi posao. Kroz posao će porasti i kupovna moć građana - to zemlje moraju da reše same. One moraju da liberalizuju tržišnu ekonomiju i pobede korupciju, kako bi se razvila privatna inicijativa. Hans Joahim Projs dalje ističe da i industrijske države imaju svoj udeo u tome: „Mi moramo siromašnim zemljama da olakšamo pristup tržištima tako što ćemo smanjiti troškove, na primer, carine, i stvarno im pružiti šansu. Na taj način, proizvođači bi mogli da iznesu robu na evropsko tržište. To dovodi do dobiti, a dobit do potražnje. Ta potražnja vodi ka većoj proizvodnji životnih namirnica.“

Autori: K. Cavacki / Z. Dragićević

Odg. urednica: I. Ivanović