Fajon: Srbija napravila neki napredak. Ali to nije dovoljno.

„Išla sam na Triglav kada nisam mogla da hodam", kaže Tanja Fajon u intervjuu za DW. Naime, u vreme kada je uzimala izuzetno jake lekove i kada je zbog nesnosnih bolova u zglobovima hodanje za nju već bilo veliki napor Fajon je sebi postavila cilj: da se popne na Triglav. I – uz veliki napor - uspela je u tome.

Primer o Triglavu zapravo jako mnogo govori o karakteru ove političarke koji dolazi do izražaja i kada je reč o temama od značaja za širu zajednicu.

Tanja Fajon je poznato lice kako u Sloveniji tako i u ostalim zemljama bivše Jugoslavije. Bivša novinarka RTV Slovenije u trećem mandatu obavlja funkciju poslanice u Evropskom parlametnu, a odnedavno je i predsednica najjače opozicione stranke u Sloveniji – Socijaldemokrata i time – sasvim logično – pretendentkinja na funkciju premijerke ove zemlje.

Ono što je manje poznato u zemljama Zapadnog Balkana, ali ne i u njenoj domovini, jeste da se Fajon pre 25 godina suočila sa bolešću koja je u to vreme smatrana neizlečivom. Dijagnoza: Hronična mijeloidna leukemija (HML). Prognoza: Maksimalno sedam godina života. U to vreme je jedina mogućnost izlečenja bila transplantacija koštane srži. Dok čeka donatora, kojeg nije mogla pronaći u bliskom okruženju, Fajon se odlučuje da se suprotstavi bolesti. „Radila sam sve što su mi doktori rekli da ne radim, što mi je mama rekla da ne radim. Išla sam svojim putem i to mi je nekako dalo energiju", kaže Fajon prisećajući se tog vremena. „Bila sam jako tvrdoglava", zaključuje danas.

Brisel ili transplantacija?

Bolest je, kako kaže, učinila da postane „adrenalinski čovek". „Prijatelji nisu znali kako da razgovaraju sa mnom. Zbog toga sam ostavila posao na godinu dana", kaže Fajon. Nakon pauze menja radno mesto i sa Radija Glas Ljubljane, gde je napravila prve novinarske korake, odlazi na RTV Slovenije. Vrlo brzo dobija dve ponude: posao dopisnice iz Brisela i donatora. Dilema glasi: Brisel ili komplickovana transplantacija koštane srži koja možda neće uspeti? Fajon odlučuje: Brisel.

Upravo te godine – 2001. - je naime u SAD odobren novi leka protiv MHL-a, poznat pod komericijalnim nazivom glivek. Fajon se odlučuje da čeka na novi lijek, kojeg uzima i danas, i da se posveti poslu kojeg voli: novinarstvu. „Uradila sam pravu stvar", napisala je nedavno.

Ljubljana ili politika?

Nakon osam godina provedenih na mestu dopisnice RTV Slovenije iz Brisela opet stoji pred dilemom: vratiti se kući ili tražiti novi posao? No onda dobija ponudu za politički angažman i prihvata je. Izlazi na izbore za Evropski parlament kao članica socijaldemokrata i osvaja poslanički mandat.

S obzirom da je kao novinarka intenzivno pratila proces proširenja EU, politički angažman je vodi najpre na Zapadni Balkan - postaje izvestilac EP za viznu liberalizaciju za zemlje Zapadnog Balkana: „Jako volim ljude i mladu generaciju u regionu i prvo sam počela raditi na tome da ukidamo vize. To mi je lično bilo jako važno", kaže Fajon.

Ukidanje viza je usledilo 2009. najprije za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, a onda godinu dana kasnije i za BiH i Albaniju. „To je bio jako emotivan trenutak", priseća se Fajon. Za ovaj angažman je dobila čitav niz nagrada, posebno iz Albanije i BiH, te izraza zahvalnosti od običnih građana. „Sećam trenutka utakmice BiH-Albanija, pozvao me jedan ministar, koji je bio na stadionu, i okrenuo telefon da čujem kako ljudi uzvikuju -Tanja, hvala ti!. Ljudi su bili jako zahvalni", kaže Fajon.

Srbija je napravila pozitivan pomak, ali nije dovoljno

Upravo na svoj angažman i pozitivan doprinos kada je reč o liberalizaciji viznog režima se Fajon poziva i kada govori o kritikama koje su na njen račun stizale iz zvaničnog Beograda.

Fajon je naime trenutno predsednica Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU i ne libi se da oštro kritikuje stanje u toj zemlji zbog čega je navukla ljutnju političkog vrha Srbije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ju je tako pre nekoliko meseci optužio da gaji animozitet prema Srpskoj naprednoj stranci. Fajon pak kaže: „Kritikujem i pohvalim kada je potrebno."

A ima li razloga za pohvalu, pitamo: „Kada je u pitanju proces prema EU postoje dobre i postoje slabe stvari. Ne mogu samo kritikovati jer je Srbija napravila neki pozitivan napredak, postigla je neke stvari u reformama, ali nije dovoljno, naravno. Mi još uvek kritikujemo javnu administraciju, borbu protiv korupcije i kriminala, slobodu medija, nezavisno pravosuđe. Te kritike nisu moje, to su kritike Parlamenta ili Evropske komisije", poručuje Fajon.

Hrvatska nije spremna za Šengen

Ništa manje kritična nije ni prema Hrvatskoj kada je u pitanju pristup ove zemlje Šengenskom sporazumu. „Neka uđe kada je spremna, a za sada nemamo informacija da je spremna", kaže Fajon, koja je i predsednica Radne grupe za nadzor šengenskog prostora u EP i koja se jako dugo bavi pitanjem Šengena.

Odluku Evropske komisije da da zeleno svetlo Hrvatskoj za ulazak u šengenski prostor Fajon je već oštro kritikovala i kada je donesena u oktobru 2019. godine, ali i sada: „Zeleno svetlo je bila politička odluka Evropske komisije napravljena u posljednjoj sedmici mandata Komisije jer su Junker i Plenković (bivši predsjednik Evropske komisije i premijer Hrvatske – op. red.) bili prijatelji", kaže Fajon.

BiH kao tempirana bomba

Manje kritično, mnogo više zabrinuto zvuči i kada govori o jednoj drugoj zemlji regiona: „Ja se bojim za BiH jer je to kao neka tempirana bomba u celom regionu Balkana ako ne uložimo više napora".

O ulozi EU Fajon kaže: „Moj osećaj je da smo po odlasku Ketrin Ešton (bivša poverenica EU za spoljnu politiku – op. red.), koja se bavila BiH, nekako odustali, da je EU izgubila volju da ulaže napore u zemlju, da nema više odgovora kako da rešava problem u zemlji koja više ili manje ne funkcioniše."

Slovenija se okreće prema Mađarskoj

No zato je izuzetno kritična kada je reč o aktuelnoj situaciju u njenoj domovini i svom političkom konkurentu, premijeru Janezu Janši: „Mi se kao spoljna politika Slovenije obraćamo zemljama Višegradske grupe, prema Mađarskoj, Orban je veliki uzor Janši, prema Poljskoj. To su zemlje koje su danas crne tačke na mapi EU jer krše temeljne vrednosti EU".

Bivša novinarka je posebno kritična prema stanju medijskih sloboda u zemlji i odnosu Janše prema novinarima: „Sadašnja vlast često napada javni servis i pokušava da napravi promene kako bi imala veliki politički uticaj na Javnu RTV", kaže Fajon.

Muškarci diktiraju pravila u politici

O politici pak kaže da je ona još uvek muški posao: „Još uvek osećam da je politika muški svet i u Sloveniji i da su muškarci oni koji su napravili pravila u politici. Dakle oni se često nešto dogovore uz pivo i sve im je lakše. Mi žene smo nekako individualisti i nema nas dovoljno. Često sam u situaciji kada su sve sami muškarci oko mene i više ima šovinizma i seksizma (prema ženama) kada pratimo socijalne mreže. Svi imamo loših komentara, ali žene imaju još i dodatni seksizam", kaže Fajon koja je seksizmu na društvenim mrežama i sama itekako izložena. Kako izlazi na kraj s tim? „Ja više ne čitam komentare jer ako bih čitala verovatno ne bih ni izašla iz kuće", kaže ona.

Odustajanje, zbog napada, pretnji, laži i seksizma kojima je izložena, za nju nije opcija: „Neću odustati. Imala sam već u životu nekoliko prilika kada sam morala da se borim i one su me ojačale. Pa se ne bojim."

Jedna od njih je bila upravo dijagnoza da boluje od hronične mijeloidne leukemije s kojom se suočila u svojim dvadesetim. Tada je tvrdoglavo odlučila da ide na Triglav. U međuvremenu je, nakon što je „osvojila" Triglav, osvajala i druge planinske vrhove i ronila morskim dubinama. I sa morskim psima.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android