Teška kriza tera Island u EU

U julu 2009. godine, 33 od 63 poslanika glasalo je da se odmah podnese zahtev za prijem, što je vlada i učinila dan po donošenju odluke u parlamentu. Ranije vlade smatrale su da nema potrebe za punopravnim članstvom Islanda u EU.

Strahovalo se pre svega od gubitka kontrole nad ribarstvom i poljoprivredom, jer se u Uniji o tome odlučuje centralno na osnovu zajedničke politike. Osim toga, Islanđani, koji su nezavisnost od Danske stekli tek 1994. godine i želeli su da sačuvaju pun suverenitet. Osnovni motiv za sadašnje nastojanje da se ipak uđe u EU jesu izgledi da se uvede i evro, jer islandska kruna i dalje gubi vrednost.

Problem - prezaduženost

Inače, Island je već sada član šengenske zone, od 1994. godine je u evropskom privrednom području što znači da i za njega važi veliki deo propisa EU. Sve to govori u prilog prijema i jedini problem je velika zaduženost zemlje.

Kamen spoticanja na putu u članstvo su i takozvani „ajs-sejv“ bankovni računi. Islandski predsednik Olafur Grimson stavio je van snage zakon prema kome je pre svega građanima Velike Britanije i Holandije trebalo vratiti tri milijarde 800 miliona evra. Oni su taj novac izgubili štedeći u islandskoj internet-banci „Ajs-sejv“ nakon što je bankrotirala matična „Landsbanki“ tokom krize 2008. godine.

Holanđani i Britanci sada pregovaraju sa Rejkjavikom o rešenju problema. Naime, vraćanje tog duga svakog Islanđanina košta 18 hiljada evra, plus svi ostali dugovi. Referendum o zakonu „Ajs-sejv“ zakazan je za 6. mart.

Uostalom, ni pristupanje Evropskoj uniji ne zavisi samo od parlamenta, vlade i Brisela – ako se pregovori uspešno završe konačnu odluku doneće 320 hiljada građana Islanda, takođe na referendumu.

Autori: S. Hen / N. Briski

Odgovorni urednik: I. Đerković