Teška nemačko-ruska godina

Danas, 16. novembra, po prvi put otkada se Vladimir Putin vratio u predsednički kabinet, biće održane nemačko-ruske konsultacije na nivou vlade. Nemačka kancelarka Angela Merkel sastaće se u Moskvi sa ruskim predsednikom. Sa njim će učestvovati i na sednici foruma civilnog društva koji nosi naziv „Petersburški dijalog“. Taj forum se inače istovremeno održava u ruskom glavnom gradu.

Nemačko-ruski susret na vrhu je, nakon Putinovog stupanja na dužnost, odlagan već nekoliko puta. Nakon zamene funkcija u Kremlju, novi premijer i bivši predsednik Dmitrij Medvedev trebalo je da najpre poseti Nemačku. Angela Merkel ga je 21. maja pozvala u Starslund, na zasjedanje Baltičkog veća. Sastanak predstavnika zemalja koje izlaze na Baltičko more održan je, međutim, bez Medvedeva koji je u Nemačku poslao svog zamenika. Merkel se sa Putinom srela dan kasnije, 1. juna u Berlinu.

Nejasni termini posete

Inače, dugo je bilo nejasno kada će Putin, nakon povratka u Kremlj, doći u prvu posetu Nemačkoj. Moskva je signalizovala da bi Putin mogao najpre mogao da ode u Belorusiju, pa u Kazahstan i tek nakon toga u Nemačku. Ruski predsjednik je na kraju, preko Minska, otputovao u Berlin, ali se tamo zadržao samo nekoliko sati. Istog dana odleteo je za Pariz.

U Rusiji se očekivala i poseta nemačkog predsednika Joahima Gauka, ali on nije otputovao u Moskvu u junu 2012. na otvaranje Nemačko-ruske godine. Bivši pastor i borac za ljudska prava u DDR-u, ne gaji mnogo simpatija prema bivšem KGB-ovom oficiru Putinu – tako bar, iza zatvorenih vrata, kažu nemački političari. Stručnjaci i novinari o tome govore otvoreno.

Mnogo strpljenja

Do razmirica između Berlina i Moskve došlo je neposredno nakon parlamentarnih izbora u Rusiji, početkom decembra 2011. Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele zatražio je da se preispitaju izveštaji o navodnoj izbornoj prevari u Rusiji. Nemačka vlada izrazila je i žaljenje zbog činjenice da standardi tokom predsedničkih izbora u Rusiji početkom marta 2012, ni izdaleka nisu odgovarali međunarodnim.

U obzir nije uzet ni apel koji je Angela Merkel uputila Putinu, da u zemlji sprovede političke i socijalne reforme. Nasuprot tome, nakon što se Putin vratio u Kremlj, usvojeni su zakoni koji još više ograničavaju pravo na okupljanja i demonstracije. Državne službe sada imaju pravo da nevladine organizacije označe kao „strane agente“, ukoliko te iste dobijaju finansijsku pomoć iz inostranstva.

U Nemačkoj su svi ti zakoni kritikovani, ali se čaša očigledno prelila nakon presude izrečene članicama ruskog pank benda „Pusi Rajot“ (Pussy Riot) u augustu 2012. Čak je i Angela Merkel presudu kritikovala kao „neumereno oštru“. Kako je navela, ta presuda „nije u skladu sa evrospkim vrednostima“.

Podela oko sirijskog pitanja

Berlin i Moskva zastupaju potpuno različite stavove kada je reč i o sirijskom pitanju. Rusija je „na pogrešnoj strani istorije“ ukoliko i dalje bude podržavala režim Bašara al Asada, izjavio je proletos šef nemačke diplomatije Gido Vestervele. Njegov ruski kolega Sergej Lavrov kasnije je, tokom razgovora u Berlinu, odgovorio da, „uz svo dužno poštovanje, nemački ministar spoljnih poslova nije taj koji piše istoriju“. Još kasnije, prilikom susreta nemačke kancelarke i ruskog predsednika 1. juna u Berlinu, Merkelova je, navodno, zamolila Putina da Asadu odobri azil. „Naša strana je taj predlog shvatila kao šalu“, naglasio je Lavrov.

Neposredno uoči početka nemačko-ruskih konsultacija na nivou vlade i „Petersburškog dijaloga“, u odnosima između Berlina i Moskve nakupilo se poprilično nezadovoljstva. U svakom slučaju, tokom susreta u Moskvi, tema za diskusiju biće sasvim dovoljno.

Autori: Andreas Brener / Belma Fazlagić-Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković